2. APRIL – DAN DEČJE KNJIGE

Danas obeležavamo Međunarodni dan dečje knjige.
Kada su Alberta Ajnštajna upitali kako učiniti decu pametnijom, on je odgovorio: „Ako želite da vam deca budu pametna, čitajte im bajke. Ako hoćete da budu još pametnija, čitajte im još više bajki“. Neke od najlepših bajki na svetu napisao je Hans Kristijan Andersen i zato je baš njegov rođendan, 2. april, izabran za praznik dečje književnosti.

Zahvaljujemo se profesorki srpskog jezika i književnosti iz Valjevske gimnazije Mileni Milisavljević, što nam je prosledila preporuke svojih učenika koje dečje knjige obavezno treba pročitati. Iskreno se nadamo da će ih njihovi mlađi drugari poslušati i što više se družiti sa knjigom.

Bajke

Mislim da ne postoji bolji vodič kroz detinjstvo od Hansa Kristijana Andersena. Prve bajke koje mi je majka čitala bile su upravo Andersenove. Uvek je mlad i popularan jer je njegov stil pisanja bogat, lak i lepršav. On je uklopio poeziju u priču. Njegove bajke bude dečju maštu i odvode u jedan nestvaran, čudesan svet. To je svet „ružnog pačeta, olovnog vojnika, carevog novog odela, crvenih cipelica, divljih labudova, snežne kraljice“.

Deca treba da čitaju bajke, jer će im one pomoći da razviju čitalačke navike, obogate rečnik i možda jednog dana i sami postanu pisci. Svi možemo ponekad da se vratimo ovom piscu i setimo detinjstva. Paul Hazara je rekao: „Andersen je kralj jer niko poput njega nije znao prodreti u dušu bića i stvari“. Moja preporuka je „Snežna kraljica“.  (Julija Teovanović I/5)

 

Dositejeve basne

U predškolskom uzrastu obožavala sam basne koje je prikupio i sačuvao Dositej Obradović. Bilo je neizmerno zabavno slušati o različitim zgodama mudrog gavrana, lukave lisice, tromog mede – ljubitelja slatkiša i vredne pčelice… Uz interesantne ilustracije, koje prate basne, priroda oživi, a deci je mnogo jednostavnije da kroz likove životinja shvate odnos dobra i zla, a samim tim i da na pravilan način izgrade sopstveni karakter.  (Anja Krunić I/5)

Branislav Nušić

Treba čitati Branislava Nušića, ne samo zato što ima veliki broj dela praćenih izvanrednim smislom za humor, već pre svega jer je realista i bori se, zalaže se za ono što smatra važnim. Njegov pogled na svet je inspirao mnoge mlade pisce, ali i druge ljude da više čitaju i nađu nešto lepo, nešto svoje što će im biti osnova za dalji razvoj i nove poglede.  (Marko Paramentić I/1)

Srpska književna zadruga ne zaboravlja najmlađe čitaoce, pa je tako među našim izdanjima Ježeva kuća Branka Ćopića, Male Bajke Stevana Raičkovića, Zmajeve Dosetke i naivnosti iz dečijeg sveta i mnoge druge knjige za decu, rasadnici mašte, lepih misli i dobrih putokaza za život.