Књижевно вече са Драганом Лакићевићем: ПРОХУЈА, разговор са писцем

У Великој сали Студентског културног центра, у среду 21. априла, одржано је књижевно вече под називом Прохуја, чији је гост био књижевник и главни уредник СКЗ Драган Лакићевић.

Домаћин вечери била је Весна Капор.

Драган Лакићевић је у књижевном животу присутан пола века. Као писац и као радник у култури, увек је на истом послу: брига око националне књижевности. Као писац огледа се у разним књижевним врстама, поетикама и поступцима. Књижевност за децу, поезија, проза, есеји, прикази, новински текстови… све је то део Лакићевићевог опуса. Децентан и истовремено трагалачки, његов књижевни израз важан је део српске књижевности. Осећај за детаљ, и за скрајнуте приче, и у поезији и у прози, дају књижевни израз особите врсте. Доброта и милост, загледање у дубину људског друштва кроз појединачне судбине јунака, често јуродиве, стоје као противтежа осионом, бахатом, материјалном свету. Кроз његове редове откривамо дубоке лирске трагове света, као и епске судбине појединаца, у хаотичној историји.

Прве песме објавио је 1970. године, а прве песничке књиге 1976: Између нас зима, у издању Матице српске (Нови Сад) и Друго лице, у издању Књижевне омладине Србије (Београд).

Уредио и приредио велики број књига, издања и едиција, међу којима и колекцију Српска књижевност за децу у готово 100 књига.

Сачинио више антологијских избора: српских и светских бајки и српске поезије за децу. Од уредника у Раду до уредника у СКЗ, не престаје његово активно учешће и брига о књизи и српском језику и књижевности.

Неки од наслова: Између нас зима, Друго лице, Бог на Косову, Вечни номад, Породични албум, Породични музеј, Жетелица и Шумановић, Прохуја (поезија); Студенград, Земаљски кључ, Мастермајнд, Сабор погинулих (романи), Гуслар на хармоници, Лудачки рукопис, Слатка је мзика (приче).

За свој књижевни рад добио је многа признања: Смели цвет, Орден Златни јеж, Књижевна награда Политикиног Забавника, Змај Огњени Вук, Кочићево перо, Деретина књига године, Печат вароши сремскокарловачке, Вукова награда, Милан Ракић, Грачаничка повеља, Одзиви Филипу Вишњићу, Марко Миљанов, Јелена Балшић, Бранко Ћопић…

Превођен на руски, грчки, енглески, немачки, шведски, холандски, пољски, италијански, румунски, белоруски и јерменски језик.