Branislav Matić: SRPSKA KNJIŽEVNA ZADRUGA, LUČ KULTURE SRPSKE

SRPSKA KNJIŽEVNA ZADRUGA, LUČ KULTURE SRPSKE

Da bi se opisao značaj Srpske književne zadruge, verovatno bi bilo dovoljno navesti samo imena. Imena osnivača i nastavljača, imena pisaca na koricama njenih knjiga, imena zadrugara. Suma značaja i značenja tih imena predočila bi nam sve što treba. Bio bi to jedan od najsvetlijih imenika koji se može sastaviti u novovekovnom srpstvu.

Da bi se zaista shvatila uloga Srpske književne zadruge u narodu kojem pripada, trebalo bi samo dobro oslušnuti i potpuno razumeti svaku od tri reči u njenom nazivu. Traje tako dugo i drži se tako visoko zato što je SRPSKA, zato što je KNJIŽEVNA, i zato što je ZADRUGA.

Zadruga nije samo ustanova knjige i kulture, izdavačka kuća, blagorodno društvo. Ona u sebi, svom radu i svojim spisima, sadrži najbolji nacionalni program koji Srbi imaju. (Principi unutarnje organizacije Zadruge i danas su model po kojem bi se mogla ustrojiti verodostojna srpska država.)

U Zadruginoj biografiji čitamo rečenice-programe:

„Svem narodu srpskom.“ „Jedinstvo srpskog kulturnog prostora kao preduslov opstanka i napretka.“ „Spoj naroda i elite, bez šavova, organski i skladan; narodna elita i elitni narod.“ „Ostavljati na stranu sve što nas može deliti, jače potražiti ono što nas može zbližiti i sastaviti.“ „Hrišćanska kultura i ekonomija, solidarnost i etika – to je naša politika.“ „Vrhunske kulturne, umetničke i duhovne vrednosti pripadaju i treba da budu dostupne svima nama.“ „Duh tradicije i duh savremenosti.“ „Duhovni i kulturni kontinuitet srpskog naroda.“ „Kultura i prosveta najsigurniji su oslonac modernog društva, osnovni uslov duhovnog jedinstva i napretka naroda srpskog, ma gde on živeo.“ „Mi smo odgovorni za to hoćemo li imati kome da ostavimo svoje Sveto Predanje.“ „I kad sve drugo potone u prah i mrklinu, ovu luč sačuvaj, sine, kao kandilo. Ovo zrno iz kojeg će sve ponovo nići.“

Posle Andrića ili Samardžića, Pope ili Raičkovića, Rakitića ili Lakićevića, o Srpskoj književnoj zadruzi možda bi trebalo govoriti samo čitanjem. Ovde, na Kosovu, utoliko pre i utoliko više.

Branislav Matić