DESET GODINA OD SMRTI PREDRAGA R. DRAGIĆA KIJUKA, SEKRETARA SRPSKE KNJIŽEVNE ZADRUGE

Ove, 2022. godine, navršila se decenija od smrti našeg uglednog intelektualca, višegodišnjeg sekretara Srpske književne zadruge, Predraga R. Dragića Kijuka (1945-2012). U doba  sveopšteg drobljenja i paracijalizacije znanja, ovaj intelektualac je bio renesansnih sklonosti i interesovanja: humanista, književnik i likovni kritičar, esejista, antologičar, leksikograf, medievalista, istoričar, personalista, dostojevista i pravoslavni mislilac.

Srednju školu završio je u Beogradu, a studije na Filološkom, Pravnom i Filozofskom fakultetu pohađao na prestoničkom Univerzitetu. Stručna ispitivanja i usavršavanja imao u Italiji, Grčkoj, Rusiji, Francuskoj i Norveškoj. Povremeno se bavio prevođenjem i pisanjem dramskih tekstova (njegova  radio – drama Neimar svetlosti, koju je i režirao, doživela je brojna izdanja, posle praizvedbe oktobra 1993). Bio je upravnik najveće Biblioteke inostrane periodike na Balkanu. Kao istaknuti kulturni radnik bio je član Udruženja književnika Srbije po pozivu.

U Udruženju književnika nije bio samo strukovno angažovan, naprotiv: slavna adresa Francuske 7, zapamtila je Kijuka kao aktivnog  člana Odbora za zaštitu slobode i prava, koji se i u titoizmu i u postitoizmu  angažovao u borbi za pravo na neokovanu, smelu misao, za dostojanstvo stvaralaštva, u zemlji u kojoj su pesnici poput Gojka Đoga,  išli u zatvor zbog uvreda na račun „Debelog Mrtvaca Groza“ ( izraz blaženopočivšeg vladike budimskog Danila ) Kijuk je svagda ustajao u odbranu gonjenih i utamničenih: angažovao se, primera radi, i oko pomoći Srbima bačenim u čeljusti haškog Minotaura.

Bio je  jedan od osnivača Fonda istine (Beograd), Svetskog sabora Srba (Hajdelberg), Crkveno-narodnog sabora ( Prizren), Centra za hrišćanske studije (Beograd), udruženja intelektualaca Srpska nacionalna svest (Niš) i izdavačke kuće Euro Epistel (Ašafenburg). Sva ova udruženja borila su se za istinu o Srbima u doba kada je ta istina, po nalozima Imperije, bila zabranjena, i kada je Vol Strit zaratio protiv Kosovskog zaveta. Bio je u Upravi Srpskog nacionalnog odbora svesrpskog kongresa (Čikago), Upravi Udruženja književnika Srbije, Upravnom odboru Srpske književne zadruge ( gde je radio i kao sekretar ). Bio je operativni urednik časopisa Serbian Literary Magazine (1993-2001) i glavni  i odgovorni urednik Književnih novina od 2001 do 2004. godine; u tom periodu, kada su DOSmanlije harale našim medijskim prostorom, „Književne novine“ su  bile jedan od retkih svetilnika slobodne reči, a Kijuk sve –ne samo glavni i odgovorni urednik, nego i lektor i korektor i čovek koji je, zahvaljujući svojim vezama u dijspori, obezbeđivao sredstva za izlaženje svakog broja, pošto su dosokrate gledale da ugase glasilo mrskog im UKSa. Bio je  i član Saveta Univerziteta Republike Srpske Krajine i jedan od pokretača nove serije časopisa Hrišćanska misao (1993). Inicirao je i bio jedan od autora deklaracije na pet jezika (Slovo o srpskom jeziku, 1998), koja je tražila hitnu obnovu srbistike umesto  štetočinske serbokroatistike.  Pokrenuo je i uređivao biblioteke Srpska dijaspora i Srpska porodična biblioteka.

Objavio je dvadesetak knjiga studija i eseja od kojih šest na stranim jezicima. Posebno se bavio starom srpskom književnošću (samo na engleskom štampao je, 1987, provokativnu i obimnu studiju Mediaeval and Renaissance Serbian Poetry 1200-1700  / Srednjovekovno i renesansno srpsko pesništvo), modernom svetskom poezijom, delom Dostojevskog, istorijom evropske civilizacije, protoistorijom Srba i Slovena, fenomenom seoba, zločinstvima savremene politike  globalizma i uticajem  papizma na sudbinu srpskog naroda.

Zbornikom CATENA MUNDI (1992), u dva obimna toma, sačinio je, prema oceni recenzenata i prikazivača, „duhovnu enciklopediju srpskog naroda“ – a zbornikom Malo zaveštanje (1999), objavljenom na engleskom jeziku pod naslovom The Little Legacy, izvršio preispitivanje hilandarske baštine prema ključu pravoslavne filosofije života.Religiozno – metafizičko tumačenje književnosti došlo je do izražaja u njegovoj studiji „Kušač i iskupitelj“, a „Izlazak u igru“ našao se na tragu evropskog personalizma. U prvoj deceniji 21. veka objavio je, između ostalog,“Bestiarium humanum“, politički dnevnik o progonu i stradanjima Srba, drevnog evropskog naroda, koji se našao na udaru  NATO Imperije; „Atlantokratiju kao jezuitski ideal“, gde je pokazao da je savez Vašingtona i Vatikana bio presudan ne samo za slom Varšavskog pakta i siloviti zamah Novog svetskog poretka, nego i za sve nepravde koje su nam učinjene krajem 20. veka ( a koje i danas traju );“Najezdu novih varvara“ ( u kojoj je objavio svoje sjajne uvodnike iz „Književnih novina“, koji su reflektorski obasjavali zlodela globalista i njihovih DOSovskih gaulajtera u nas;“Umetnost i zlo“ ( zbornik raznolikih eseja o književnosti i kulturi, gde se naročito ističe onaj o doprinosu ruske emigracije našem duhovnom podneblju između dva svetska rata  ); „Erističke eseje“, u kojima se obračunavao sa kvazintelektualcima u službi zla ( zvao ih je „intelektualna bižuterija“);“Oglede iz omilitike“ ( gde je sabrao niz svojih beseda; a besedio je, kao i Nikola Milošević, tako da se to odmah moglo zapisivati, i smeštati među korice ). Upokojio se radeći na svojoj novoj knjizi, „Hrišćanstvo bez Hrista“, koju je, uz svesrdnu pomoć sina Ranka, uspeo i da dovrši – ostalo je samo da ode u štampu.

Ser Džon Tavener, najpopularniji britanski kompozitor sa reputacijom „klasičnog umetnika“, autor je petnaestominutnog dela Epistle of Love (Poslanica ljubavi) nastalog po stihovima srpske srednjovekovne poezije, preuzetim iz Kijukove knjige  Mediaeval and Renaissance Serbian Poetry (svetska premijera izvedena u Londonu 22. marta 2001, St. John Smith Square). Tavenerova kompozicija Poslanica ljubavi (koju je posvetio srpskim mučenicima) izvedena je u Beogradu u okviru solističkog koncerta Patriše Rozario, „soprana milenijuma“, 4. novembra 2002. godine. Za monumentalno delo The Veil of the Temple (Zastor Hrama), u izvođenju četiri hora, nekoliko orkestara i solista, a u trajanju od sedam časova –  Džon Tavener je, takođe, koristio knjigu  Kijuka Mediaeval and Renaissance Serbian Poetry .

Zbog bavljenja „srpskim pitanjem“ i delovanja Fonda istine  na način drugačiji od zvaničnog- izbačen je sa posla 1993, posle učešća na okruglim stolovima univerziteta u Italiji. Iako je Udruženje književnika podnelu svu dokumentaciju za dodelu nacionalne penzije Predragu Dragiću, on je nikad nije dobio. Kako je voleo da naglasi, nikada nije bio član nijedne partije, nije pripadao nijednoj filosofskoj ili književnoj školi, kao što nije bio član niti jedne kvazimistične ili ezoterijske organizacije. A pomagao je svakom ko je bio spreman da služi Istini i da se bori za Istinu.

Godine 2012, objavljena je knjiga „Kijuk: mudra ptica ljubavi“, koju je priredio potpisnik ovih redova. Ona je sada dostupna na svetskoj elektronskoj mreži, i srdačno je preporučujemo svima koji bi o Kijuku želeli više da saznaju.ž

Vladimir Dimitrijević