Из историје СКЗ О оснивању књижаре СКЗ

[…] онда се ми не устежемо да обележимо Српску Књижевну Задругу као најпозванију и најспремнију да се стави на чело новог књижарског покрета у српском народу.

*

Сваки који прати рад Српске Књижевне Задруге биће запазио да она одиста учи народ осећању националног јединства и навикава га да то осећање није супротно грађанским дужностима појединих држава у којима Срби живе; биће запазио да Српска Књижевна Задруга и досадашњим својим радом оснажава књижевност у тежњама тог нашег националног идеала.

Према свему, дакле, мислимо да је за остварење Главне Српске Задружне Књижаре најспремнија Српска Књижевна Задруга.

Ако се варамо, радо би чули и друкчије мишљење; а ако је право да буде овако како желимо, дао би Бог да се што скорије приступи и остварењу.

Риста Ј. Одавић (16. март 1900. године, Београд)

Извор: „Српска књижевна задруга : 1892–1914: документа” [прир. Јелица Рељић и Мирослав Перишић], Архив Србије, Београд, 2017, стр. 114–115.