УЧЛАНИТЕ СЕ У СКЗ! Добијате: 6 књига из Кола и најмање 30% попуста на сва наша издања! Задруга је старо име за породицу!

Комеморација Миловану Данојлићу у Сали СКЗ

У Сали Српске књижевне задруге, 22. децембра 2022. године. године, одржана је комеморација поводом смрти Милована Данојлића, академика, писца и, од 2013. до 2022. године, председника Српске књижевне задруге.

Присутне је поздравио проф. др Мило Ломпар, председник Српске књижевне задруге, напоменувши да је академик Милован Данојлић био истакнути писац, песник, есејиста и преводилац, и дугогодишњи председник Задруге, који је изузетно много своје бриге и пажње посветио њеном опстанку и успеху у тешким и не увек захвалним временима.

На комеморацији су говорили проф. др Радивоје Микић и академик Матија Бећковић.

Проф. др Радивоје Микић истакао је да је Данојлић био веома важна фигура у културном и јавном животу, јер је увек неговао критички однос према друштвеним појавама, као и то да је имао потребу да се као писац одређује према сопственом времену. Лако прелазио са поезије на прозу, а у разговору од пре две деценије за Летопис Матице српске рекао да је за њега поезија или исповедање или празна игра.

*

Сећам се као да је јуче било да сам пре више од 60 година у Француској улици, код Народног позоришта, рекао Бранку Миљковићу: „Најталентованији је Мића Данојлић!“ Бранко се сагласио и у прилог мојој речи додао неколико реченица, које сам заборавио. То му је било још лакше признати, јер Бранко није словио као најталентованији, него као најобразованији. Мића је грунуо првом књигом и изазвао ерупцију као нови млади вулкан који је прорадио у послератној српској поезији…

Слава Миловану Данојлићу, метеориту који је пао у Ивановце 1937, а вратио се тамо одакле је и дошао 2022. године.

Матија Бећковић

 

 

Академик Милован Данојлић (Ивановци под Рудником,  3. јул 1937 — Париз, Француска, 23. новембар 2022) био је српски књижевник, песник, преводилац и академик. Гимназију је учио у Љигу и Београду. Дипломирао је на Групи за романистику Филолошког факултета у Београду.

Повремено је радио у Борби и на париском Радију. Од 1975. претежно је живео у Француској, повремено у Београду.

Прве песме објавио је 1954, а прву књигу Урођенички псалми 1957. године.

Изузетно плодан и свестран писац, аутор песничких књига: Недеља (1959), Ноћно пролеће (1960), Баладе (1964), Гласови (1970), Чистине (1973), Грк у затвору (1975), Пут и сјај (1976), Тачка отпора (1978), Зимовник (1979), Ране и нове песме (1979), Мишја рупа (1982), Вечити наилазак (1986), Чекајући да стане пљусак (1986), Зло и наопако (1991), Разгоревање ватре, 2000, Исповест на тргу (2022) и друге.

Књиге песама за децу: Како спавају трамваји (1959), Фуруница-јогуница (1969), Како живи пољски миш (1980), Песме за врло паметну децу (1994), и друге.

Књиге прозе: Лирске расправе (1967), О раном устајању (1972), Како је Добрислав протрчао кроз Југославију (1977), Тајна кокошке Лепосаве (1979), Змијин свлак (1979), Сенке око куће (1980), То (1980), Брисани простор (1984), Драги мој Петровићу (1986), Нека врста циркуса (1989), Година пролази кроз авлију (1992), Место рођења (1996), Ослободиоци и Издајници (1997), Балада о сиромаштву (1999).

Књиге огледа: Наивна песма (1976), Мука с речима (1977), Чишћење алата (1982), Писати под надзором (1987), Мука духу (1996), Тешко буђење (1996), Велики испит (1999), и друге.

Преводио је Бродског, Сиорана, Арагона, Паунда, Јејтса, Клодела, Шекспира и друге светске писце.

Добитник многих признања, између осталих: Октобарске награде града Београда, Милош Ђурић, Десанка Максимовић и др.