Комеморација поводом смрти Ранка Јововића

У Сали Српске књижевне задруге, 20. фебруара 2020. године, одржана је комеморација поводом смрти Ранка Јововића. На комеморацији су говорили Матија Бећковић и Радивоје Микић, а стихове је читала Биљана Ђуровић.

„Вук је народне песме назвао јуначним, али каснији нараштаји „од јунаштва одвикнутиˮ тај наслов су изостављали и заборављали, па би данас можда било прикладније да јуначким песмама зовемо оно понајбоље из српске модерне поезије. У књизи у којој би биле сабране „песме јуначке новијих времена о војевању за слободуˮ истакнуто место заузело би песништво Ранка Јововића“, рекао је Матија Бећковић.

Песник Ранко Јововић био је аутор четири књиге у издању Српске књижевне задруге. Песнички опус овог, надасве посебног, песника обележили су различити развојни путеви. Међу објављеним збиркама поезије издвајају се: „Гвоздена шума”, „Додир таме”, „Пољубац за Ану Ахматову”, „Црњански”, „Шта је Човјек без подвига Господе”, „Издахнућу на балкону” и „Чекајући јакобинце”. Поезија му је превођена на многе светске језике. Објавио је и књиге записа, интервјуа и есеја: „Нека ми не буде ништа опроштено” и „Доба дивљања”. Био је глас побуне и бунтовништва, а његова поезија, која је у чврстој вези са животом, остаје нам као луча у даљим настојањима.

*

ТУГОВАНКА ЗА БРАНИСЛАВОМ ПЕТРОВИЋЕМ

Оде ми Б. Петровић

У ведра небеса –

Од сумње и горчине

Сав се разби у звијезде и дубине.

А ја се зажељех београдских лица

Улица и кафана. И пића.

И нашег царског живота

До свитања и преко свитања.

И расплаках се за звијездама

За „Коларцем“ и „Липом“

Да се још једном у тим рајским одајама

Потучем и изљубим

С неким непознатим типом.

Али данас

Кад ја немам много разлога да живим,

Мада друкчије не могу,

Прођем градом,

И чујем шапат књига у излогу,

И помислим: То твоје Срце бије –

Страшно је, брате, живјети од живота

Кад живот више није.

.