Na današnji dan, 30. avgusta 1934. godine, rođena je Grozdana Olujić

Pisanje mi je neophodno kao vazduh

Grozdana Olujić rođena je u Erdeviku, 30. avgusta 1934. godine.

Počela je da piše veoma rano, kao gimnazijalka, a već sa prvim romanima stekla je slavu i van granica Jugoslavije. Istovremeno hvaljena i osporavana, nagrađivana i osuđivana da u svojim delima kritikuje socijalistički režim, sledeći svoj beskrajni talenat strpljivo je gradila svoju književnu karijeru, ne težeći za slavom, nego jednostavno iz potrebe da piše, kako je rekla u jednom intervjuu: „Pisanje mi je neophodno kao vazduh ili hleb”.

Sa jednakim uspehom pisala je za decu, mlade i zrele čitaoce, prevodila, bavila se esejistikom, a ostaće upamćeni i njeni razgovori sa slavnim srpskim piscima, koje je vodila još kao studentkinja, objavljeni u knjizi Pisci o sebi.

Prvi roman o mladima i za mlade Izlet u nebo objavila je u 22. godini. Iako je naišao i na negativne reakcije, budući da je bio ispred svog vremena po načinu na koji je govorio o mladima, preveden je na nekoliko jezika. Posle romana Glasam za ljubav (1962), Ne budi zaspale pse (1964) i Divlje seme (1967), koji je u engleskom prevodu postao obavezna lektira pojedinih univerziteta u Americi, jer govori o urbanom životu mladih, njihovim problemima, ljubavima i nedoumicama, što predstavlja prekretnicu u savremenoj književnosti za omladinu, okrenula se pisanju bajki.

Za zbirku Sedefna ruža i druge bajke (1979) dobila je Nagradu „Politikinog zabavnika”, a priča Varalica i smrt iz ove zbirke osvojila je nagradu na konkursu za najbolju modernu bajku sveta u organizaciji Svetskog kongresa za umetnost i kulturu, 1994. godine u Sjedinjenim Američkim Državama.

Zbirka Nebeska reka i druge bajke objavljena je 1984. godine. Iste godine, izdavačka kuća „Narodna knjiga” objavljuje zbirku Afrička ljubičica, čije su priče uključene u niz svetskih antologija u Nemačkoj, SAD, Rusiji, Izraelu, Indiji, Engleskoj i Francuskoj. Priča Igra nagrađena je na konkursu za najbolju svetsku priču u Arnsbergu, u Nemačkoj.

U narednim godinama Grozdana Olujić nastavlja da piše i objavljuje knjige bajki: Zvezdane lutalice, Dečak i princeza, Princ oblaka, Zlatni tanjir i druge bajke, Mesečev cvet, Svetlosna vrata, Kamen koji je leteo i druge bajke, Snežni cvet i druge bajke, Jastuk koji je pamtio snove i druge bajke.

Bajka je legitimni oblik sveta detinjstva. San čovekov o dobroti i ljubavi, ponekad je kroz istoriju bivao zatamnjen, ali nikada ugašen. A bajka je upravo to. Taj san. Ta svetlost… Poslednji šanac odbrane od nasilja i mraka… Proplamsaj nade da dobrota, uprkos svemu, ne prestaje da se rađa.

Tek 2009. godine ponovo se vraća romanu, kada su u izdanju Srpske književne zadruga objavljeni Glasovi u vetru, priča o srpskoj građanskoj porodici Aracki, za koji je Grozdana Olujić dobila NIN-ovu nagradu.

Roman Preživeti do sutra, završen 1962. godine, objavljen je tek 2017. godine, u izdanju Srpske književne zadruge. Spisateljica je dugo posle osporavanja njenog prvog romana, u kontekstu diskursa socijalističke epohe, smatrala da nije vreme za objavljivanje priče iz Drugog svetskog rata i čuvala je rukopis. Bez obzira na veliku vremensku distancu, ovaj roman zvuči savremeno a njegove poruke su vrlo aktuelne.

SKZ i Partenon su 2018. godine objavili Sabrane romane Grozdane Olujić u šest knjiga.

U izdanju Srpske književne zadruge, 2001. godine objavljeno je delo Antologija ljubavnih bajki sveta, prvo ove vrste u svetu, u kome su se na oko petsto strana našle najlepše kineske, ruske, srpske, havajske, škotske, indijske, brazilske, estonske, japanske, aljaske narodne bajke, kao i niz autorskih umetničkih bajki Hansa Kristijana Andersena, braće Grim, Šarla Peroa itd.

Pored bajki i romana, Grozdana Olujić je napisala i brojne eseje o književnicima: Francu Kafki, Tomasu Vulfu i Marselu Prustu, kao i značajnu studiju Poetika bajke. Objavila je i studiju Problem identiteta ličnosti u delu Virdžinije Vulf. Bavila se i prevodilačkim radom.

Preminula je u martu 2019. godine.

Kako je govorila Grozdana Olujić

Od tkiva mašte, tkiva sna, bajka gradi svoj svet, na prvi pogled slučajan, izmišljen, irealan, zapravo sazdan na istinama prvoga reda. Jer, šta je ako ne istina prvoga reda poruka bajke da ljubav nadilazi sva zla, pa čak i samu smrt, pružajući malom čitaocu nadu da se i iz najmračnije šume može izaći, pobediti zlo u sebi i van sebe, otvoriti svetlosna vrata koja svako od nas nosi u sebi, pomažući drugima pomoći sebi, ući u sklad sa sobom i svetom oko sebe. Zato bajka, kao Šeherezadina bitka za život, ne prestaje da traje, rađajući se uvek iznova sa svakim novim piscem i detetom, od praistorije do danas.

 

Gde vidite nadu za čoveka?

U njemu samom! U samilosti i praštanju. U svetlosti koja se u čoveku bori s tamom. I pobeđuje. Jer, da je nema – život bi se zaustavio, zakopao u maglu, u nepostojanje.

Stara i mudra, bajka to dobro zna, omogućavajući svetlosti da nadjača i ljubavi da procveta, a sva čuda, svi preobražaji žabe u princezu i mladića u zmiju, uslovljeni su i razrešeni osećanjem ljubavi. U formuli bajke, bez obzira gde je i kada nikla – ljubav je pokretačka i odlučujuća snaga. Zato nesreća u bajci nije nikada trajno stanje. Bajka ne priznaje konačnost, potpuni mrak i smrt.

U našoj knjižari i na sajtu SKZ možete naći brojne naslove iz opusa Grozdane Olujić.