Drugi o nama, Zadrugin letopis, Zanimljivosti
„Plačem u tami“, nova zbirka poezije Dragana Lakićevića
sep
„Kad bi se sabralo sve vreme koje sam posvetio poeziji bio bi to jedan ne baš mali život“, kaže Dragan Lakićević koji je poeziji odan više od pola veka. Njegov pesnički opus bogatiji je za zbirku naslovljenu „Plačem u tami“.
Sve može biti poezija ako govori pesnik, zapisao je na stranicama novog albuma. U njemu oživljava prošlost, nekadašnje susrete i vreme sa prijateljima kojih više nema.
Govori o sudbini beogradskog drveća, ali i ljudi. Suočava se sa smrću, potresnom slikom današnjice i kako kaže, „smanjivanjem“ sveta.
„U neku ruku ove pesme su moj svakodnevni dnevnik, ali pisan u onim trenucima kada ja prestajem da budem posmatrač, a budem nastavljač tih predmeta, stvari i pojava, stabala, imena i ličnih doživljaja. U ovim pesmama ima i mojih memoara, ima i moje osetljivosti, i moje opšte tuge koja je i moja i tuga ovoga vremena.Otud plačem u tami“, navodi Dragan Lakićević.
Tumači Lakićevićevog dela smatraju da osim što je odan pisanju poezije, odan je i temama, a jedna od najvažnijih je sama poezija, od toga kako nastaje, čemu služi i da li ima svoje mesto u savremenosti. U pesmama koje su zapravo priče razlomljene u stihove, pesnik nastavlja da progovara o onome što ga okupira i čini osetljivim, a posebno kada je u stvaralačkoj vezi i sa drugim pesnicima.
„Ovde recimo imamo interesantno jedan pronalazak, tako da kažem, ne ovoga put dug Rejmondu Karveru, velikom američkom pesniku gde pesnik Dragan Lakićević sada pokazuje jedno oduševljenje i za jedan karverovski pogled na svet. To je vrlo interesantno i dosta moderno“, ističe dr Aleksandra Žeželj Kocić.
„Plačem u tami je poezija. Jedna vrsta poezije se tako odvija. Ona je u svima nama samo je poneko od nas kaže na ovaj, a neko na onaj način“, dodaje pesnik.
Kada ne piše pesme Dragan Lakićević je neko drugi. Piše prozu, eseje ili se posvećeno bavi izučavanjem narodne književnosti, a više od svega je urednik u Srpskoj književnoj zadruzi, i kako kaže, radi za druge. Jer je raditi za druge, a ne baviti se samo sobom, spasonosno.