Plave oči srpske književnosti

ETAŽER U BAKINOJ KUĆI

„Ljubav prema književnosti nosila sam od kuće.“

„Prvi kontakt sa knjigom, ozbiljnom i vrednom, bio je preko Srpske književne zadruge.“

„U bakinoj kući jedan etažer bio je pun plavih knjiga Zadruginih, i to je bilo jedino što je meni govorilo o mome dedi Petru Nešiću, smederevskom učitelju, koji je umro u mađarskom ropstvu u Prvom svetskom ratu.“

Prof. dr Radmila Marinković

„Gost Drugog programa Radio Beograda“

Autor Miloš Jevtić, 8. mart 1987.

---

DRAGOCENJE IZ PROŠLOSTI

NA PROGLAS ZA OSNIVANJE SRPSKE KNJIŽEVNE ZADRUGE 1892.
Stojanu Novakoviću, pisano u Grgetegu, maja 1892.

„… I kad sam pročitao taj proglas i program, bio sam tronut, pa zadovoljan, i rekao sam u sebi: fala Bogu. Nedelja je i uskoro će zazvoniti na liturgiju i ja ću se pomoliti Bogu da blagoslovi zadružno preduzeće, da nastoji te učini da zaboravimo na ove dnevne jade naše, razdore, ratove nesrećnih vaših i naših radikala.

Ilarion Ruvarac
*

Ilarion Ruvarac (1832 – 1905), istoričar, arhimandrit manastira Grgetega, osnivač srpske kritičke istorijske škole. Dela: Odlomci o grofu Đorđu Brankoviću i Arseniju Crnojeviću patrijarhu, Montenegrina, O pećkim patrijarsima, O knezu Lazaru, Kraljice i carice srpske.

---

Primer Srpske književne zadruge

„Primer Srpske književne zadruge pokazuje koliko je jednom narodu, i to u vremenima najvećih iskušenja, potreban čvrst duhovni stožer.

I u trenucima najvećih iskušenja i stradanja, knjige Srpske književne zadruge okupljale su srpski narod oko njegovih istinskih vrednosti i davale mu pouzdanje da će sve nevolje preživeti.“

1992.

Akademik Radovan Samardžić*

---

„Knjige Srpske književne zadruge, osobito znamenito Kolo, predstavljaju plave oči srpske književnosti. Krupne, plave, umne i radoznale. Osvetljavaju i opamećuju. Umiruju i hrabre. Nismo od juče. I naša pamet nije mala pamet.

Pokušavano je, s nemilosrdnom upornošću, da se preko umnih očiju silom navuku slepački prevezi. To nije uspelo ni Jednookom.

Srpska književna zadruga je čudo. Uspela je da napiše (i) Istoriju srpskog naroda. Posao jedne države. Jedne državne akademije nauka. Jedne enciklopedijske ustanove.

I šta se, stvarno, događa! Srpska književna zadruga je najbrža pruga srpskog duha. Plavooka, umna, knjigorodna. Ona već odigrava svoje istorijsko kolo u sto jedan korak. Država nije svesna kakvo se čudo dogodilo u (nekadašnjoj) ulici Kralja Milana, kućni broj 19, prvi sprat.

Treba joj prići, s poštovanjem, i poljubiti je u ruku!“

9. april 1992.

Branko V. Radičević