Poetski kutak: Vito Marković – U poeziji je najsavršeniji tok misli i osećanja

Vito Marković je pesnik specifičnog senzibiliteta, omiljen među čitaocima, jer je nemoguće ostati ravnodušan na njegove lirske uzlete, u kojima se jasno vidi da je pravi posvećenik poeziji. Ako bismo za jednog pesnika mogli reći da je poezija njegova religija, to je upravo Vito Marković.

I kada govori o svojoj poetici uvek naglašava da je poezija iznad svih loših stvari na ovom svetu, da pomaže da se prežive najteža vremena i prebole najgori ljudi. Njegovi stihovi, glatki, jasni i razumljivi, lako se čitaju i brzo zavole, ali nagone čitaoca na duboko razmišljanje, odvode u prave metafizičke i filozofske teme, kako bismo i sami otkrili u čemu je naš lični spas protiv svega lošeg što nas okružuje. Pesnik je svoj spas našao u rečima, u čistim stihovima koji ljude čine boljim, plemenitijim i mudrijim bićima, budeći njihov um i terajući ih na dobra dela.

„U vreme jada, kada se pati, kada je sadržaj postojanja prazan, poezija dušu snaži. Eksplozijom uma ubija jad, mračna osećanja. Beznađe gasi. Ljudskom biću daje sklad, lepotu postojanja. U poeziji je, kad je prava, najsavršeniji tok misli i osećanja. Svaka misao dušu otvara, iskazuje suštinu, ne izneverava“, rekao je Marković u jednom prošlogodišnjem intervjuu, povodom izlaska njegove nove zbirke poezije – „Jadi“.

Poetski izraz Vito Marković zadržava u svakom svom obraćanju, svaka njegova reč je odmerena i duboka, svaka rečenica filozofska misao, zato su svi njegovi razgovori sa novinarima uvek aktuelni, i oni koji vole njegovu poeziju rado im se vraćaju, kao i svim ostalim njegovim delima.

Srpska književna zadruga nedavno je objavila dve zbirke poezije Vite Markovića, „Anatomija usamljenosti“ (2019) i „Jadi“ (2020), obe u okviru „Male biblioteke“ i dostupne su po veoma povoljnim cenama, u našoj knjižari kao i putem onlajn kupovine.

Mrvice usamljenosti

I daleko je blizu za onoga ko snovima dolazi do cilja.

***
Smesa života i smrti zove se nastajanje, a smesa smrti i zaborava – nestajanje.

***
Materija je majka, a duh otac. Iz tog spoja poniče svet i sve ostalo u njemu.

***
Daroviti pesnici pretvaraju poeziju u svoju religiju, a religiju u poeziju.

***
Večnost nema ruku, pa ipak, povremeno grli pesnike.