POSLANICA ČLANOVIMA SRPSKE KNJIŽEVNE ZADRUGE Uoči 130. godišnjice SKZ

Slobodu mi daju mojih 30 godina života i rada u ovoj ustanovi knjige i kulture.

Član sam postao daleke 1972. godine, kad sam došao na studije književnosti, i od svojih profesora saznao za Knjižaru SKZ.

Članstvo je, kao i sada, bilo relativno skupo: 6.000 dinara (7.000 koštao je mesečni boravak u Studentskom gradu). Dobijali smo, kao i sada, po 6 plavih knjiga  Kola, svake godine. (Već iduće godine, 1973, izašla je knjiga Mit i religija u Srba, na gotovo 700 strana…)

Sad spadam među one koji o SKZ – njenim poslovima, danima i ljudima najviše pamte.

I zato želim da vam se obratim, s poštovanjem.

Najpre sa zahvalnošću što svojim članstvom, manjim ili većim, podržavate rad Zadruge i, u stvari, činite Zadrugu Zadrugom.

Potom, s pitanjem, onima na koje se odnosi: zašto ste zaboravili, odustali, odložili svoju godišnju obavezu, makar u tzv. „maloj članarini“?

Nije dobra reč „obaveza“. Članstvo u SKZ je dobrovoljno – predstavlja pripadanje tradiciji i misiji SKZ, društvu sa nekadašnjim članovima i časnicima, čiji rad mi samo produžavamo – do mlađe generacije.

Brinemo da se u vihoru novog doba, običaja i pogleda na svet, a pogotovo na knjigu – ne ugasi vatrica s plavim knjigama, čijih naslova sada ima 759.

U boljim godinama (prve decenije, pa između dva svetska rata, pa dobrim delom i oko 1970) Zadruga je imala do 10.000 članova. Sad čeznemo za brojem 1.000.

Molim vas da nam pomognete da dospemo do škola, kao pravnih lica.

Molimo vas da profesore srpskog jezika i književnosti podsetite da oduže dug svojoj školi i struci – da se sete odakle su čitali i učili, predavali i tumačili.

Molimo vas da utičete na ostale intelektualce koje poznajete, a  koji drže do srpskog jezika i pisma.

Nemam kom drugom da se obratim do vama. Vi znate šta je SKZ.

Molim vas da nas ne napuštate.

Nema članske knjižice koje se nikad nećete postideti i kojom će se vaši unuci ponositi i hvaliti – kao što je članska knjižica SKZ.

Srpske književne zadruge