Povratak čitanju i ćirilici – Gimnazija ,,Svetozar Marković“ Novi Sad

U novosadskoj gimnaziji ,,Svetozar Marković“, 3. marta 2020. godine, u okviru akcije ,,Povratak čitanju i ćirilici“, gostovala je Srpska književna zadruga iz Beograda. Povod je bilo predstavljanje ,,Knjige o Šumanoviću“, iz 111. Kola. Na početku skupa okupljene je pozdravila direktor škole, g-đa Tatjana Vukadinović, a nakon toga je prikazan deo filma o Srpskoj književnoj zadruzi. O istorijatu i značaju ove kulturne institucije govorio je književnik Dragan Lakićević, glavni urednik. Pozorišna trupa škole-domaćina izvela je kraći dramski komad inspirisan životom i delom Save Šumanovića. U glavnom delu programa, učenici Gimnazije ,,Svetozar Marković“ i Karlovačke gimnazije, čitali su svoje radove – eseje, priče, pesme, o životu i umetničkom delu velikog slikara. Moderator ovog dela programa bila je dr Maja Stokin, profesor književnosti iz Karlovačke gimnazije. U poslednjerm segmentu programa održan je zanimljiv i dinamičan učenički panel, na temu: ,,Koje knjige nedostaju u nastavi književnosti“. Moderator diskusije bio je književnik dr Duško Babić, upravnik Srpske književne zadruge. Kao prateći sadržaj cele manifestacije, priređena je izložba likovnih radova učenika po motivima slika Save Šumanovića. Ceo program je osmišljen i realizovan u koordinaciji sa profesorkom Nadom Hložan Šljapić.

*

AKROSTIH ZA SAVU

Selestijalne ti suze plačem na žarki letnji dan

Ambis te zove kricima mitrovačkih vrana

Vino tvoje je ljubav ili metalna gorčina smrti

Au revoir mon amie

Šetaš ipak večno do prostorija tvog beskraja

U svetlim bojama sanjari tvoja strast

Možda sudbina stvarno postoji?

A grožđe je nažao ostalo neobrano

Nemamo vremena, poslednje zrno peska je isteklo

O, boli moja, u koju slatkoću tebe da obojim?

Volećemo se do poslednjeg hica

Ironično c’est la vie nosiće vetar sremskih pejzaža

Ćilim crveni još uvek leži večno u prašini – čekajući

Aleksa Vilić III1, Karlovačka gimnazija

 

Slikanje svetlosti u vremenima tame – Sava Šumanović lik i delo

Tekovine današnjeg vremena sa sobom su donele bujicu promena sa izuzetnom dozom cinizma , vulgarizma i primitivizma. One se prelivaju i uzrokuju jedno opšte stanje sumornosti i malodušnosti koja varira do bezdušnosti. Rušenje tradicionalnog poretka u svim aspektima društva i njegovih pojava dovelo je do raspada sistema vrednosti, generalno, normi na kojima počiva civilizacija i civilizovano društvo.

Ovdašnje doba postalo je sinonim za progres i prosperitet, ali čega? Nauke, koja je sa sobom donela ,,lagodniji“ i duži život, politike, koja je donela ,,demokratiju i slobodu“ ili ekonomije, koja je uvela još drastičniju imovinsku razliku na svetskom nivou? Zapravo, spektar otkrića i ideja uzeo bi maha i krenuo u pozitivnom smeru samo u jednom slučaju, odnosno u kombinaciji sa umetnošću i duhovnim disciplinama, koje grade ličnost i karakter dorastao prosperitetu. Na ovom svetu to nije slučaj. Ovde su plime usmerene protiv umetnosti i umetnika. Ovde se napredak ne koristi za unapređivanje, već za unazađivanje ljudskosti. Ovde nepravda buja umesto pravde. Vladaju tirani. Međutim, kako u svakom zlu postoji nešto dobro, tako i ovde promiču zraci sunčeve svetlosti. S jedne strane nepomično stoje veliki umetnici i stvaraoci, dok sa druge strane čekaju oni koji će tu umetnost da razumeju i prenesu budućim naraštajima. Umetnost je slika i prilika čovekovog malog sveta i njegovo utočište. Mesto na kome se nekolicina izražava i pronalazi. Često je to i beg od stvarnosti.

Ono što je izraz umetnosti ostaje trajno, svakako dugovečnije od svojih tvoraca, slobodno bih rekla večno. Ono što naizgled deluje krhko kroz reč i sliku postaje neuništivo. O tome svedoče brojna književna i likovna dela poznatih, ali i nepoznatih autora neprocenjive vrednosti. Jedan od njih jeste i čuveni slikar 20. veka Sava Šumanović, svrstan među sto najznačajnijih Srba. On je svojim likom i delom ostavio neizbrisiv trag na srpsku kulturu i umetnost. Od rodnog mesta Vinkovaca, zatim Šida došao je do najviših pariskih krugova i vrhunskih ostarenja u području umetnosti. Kretao se u društvu Rastka Petrovića, Modiljanija i Maksa Žakoba. Njegova dela nailazila su na je brojne pohvale, ali i na kritike. Neretko je živeo u oskudici, ali ga to ni jednog momenta nije udaljilo od umetnosti kao njegovog životnog poziva. Mnoga značajna dela ovog slikara nastaju upravo u Parizu, a treba pomenuti ,,Luksemburški park“, ,,Crveni ćilim“, ,, Most na Seni“. Koliko god fizički bio daleko od svoje domovine duhovno je nikada nije napustio. To se jasno vidi u remek-delima ,, Doručak na travi“ i ,, Kraj šumarka“ koja su nastala u Šidu, mestu koje podseća na puno lepih uspomena predstavljenih njegovim delima, ali i mestu koje je označilo njegov tragičan kraj. Nažalost Sava Šumanović je posle strašnog mučenja ubijen, od strane ustaša sa još sto pedeset Srba u Sremskoj Mitrovici.

Tragično je što je svet doputstio da se život ovakvog umetnika završi na ovakav način. Ipak, njegovu dragocenu zaostavštnu predstavljaju slike neprolazne lepote, koje su ostale da čuvaju njegove ideje. Te slike i tragična sudbina velikog umetika Save Šumanovića treba da nas osveste i drže u stvarnosti koliko je moguće, da nikada ne zaboravimo šta je život i koliko je ponekad surov, a koliko nam umetnost pomaže da se snađemo u njemu.

 

Nataša Prodanović IV4, Gimnazija ,,Svetozar Marković“, Novi Sad