Разговор о књизи Душка Бабића „Његошев национализам“: Суочавање са садашњошћу

Посетиоци трибине одржане у Великој сали Студентског културног центра, у среду 19. маја, имали су прилику да кроз разговор о књизи Његошев национализам, аутора Душка Бабића, управника СКЗ, сазнају више о Његошевом поимању националног идентитета, односу нације и вере, али и о томе како нам данас његошевска идеја може помоћи у превазилажењу личних и колективних криза.

Након уводне речи Весне Капор, о књизи је говорио уредник Никола Маринковић, књижевни критичар и есејиста. Посматрајући књигу најпре са књижевног становишта, Маринковић је истакао најзначајније изворе и озбиљност научног приступа којим је написана. Нагласио је дубоко ауторово разумевање Његошевих кључних идеја и везе између нације и вере, односно у којој мери је Његошева идеја народа укорењена у светосавском и косовском завету. За Његоша је национално осећање духовна категорија, а кругови идентитета се формирају на релацији човек-породица-српство-словенство.

„Историја тумачења Његошевог родољубља је врло проблематична. Пре професора Бабића на овај начин Његоша су тумачили само владика Николај Велимировић, затим у неким својим радовима митрополит Амфилохије и владика Атанасије и делом Жарко Видовић, а схватити његошевску идеју на прави начин је од пресудне важности, јер нас враћа изворима из којих је потекао Његош и истинском разумевању његових порука и поука“, закључио је Маринковић и додао колико је ово дело значајно у актуелном историјско-политичком контексту, у коме је обележавање 200-годишњице рођења владике Рада прошло незапажено, те да ова књига може дати кључни допринос да се то не понови и врате аутентичне његошевске мисли у нашу културу.

Путем видео-бима у разговор се укључио и Владимир Димитријевић, професор књижевности и православни мислилац, нагласивши да би књига Његошев национализам требало да има статус уџбеника, по озбиљности са којом се бави темама Његошеве песничке поетике али и суштинских животних уверења, чувајући нас од погрешних избора и враћајући исконским вредностима.

„Позивам вас да прочитате ову књигу, да је поклањате, да је читате својој деци, како би се упознали са косовским и светосавским заветом“, нагласио је на крају Димитријевић.

Објашњавајући откуда наслов Његошев национализам, аутор се осврнуо на право, речничко значење појма национализам, указујући у којој мери се оно данас изгубило, те се национализам поистовећује са шовинизмом и повлачи углавном лоше конотације. У основи, национализам је родољубље, љубав према свом народу, земљи и свим оним идејама на којима почива колективна свест једне нације, а према којима се формира и појединац.

„Без националног заједништва човечанство много губи“, рекао је Бабић. Аутор је подсетио и на ставове проф. Јована Деретића („Пут српске књижевности“) да је и Његош као и други писци његовог времена био српски патриота, али да је за разлику од њих он дао дубљу реч и већи интензитет. „Његош није само песник, он је кодификатор нашег народног бића, који откључава и показује, тумачи наше народно биће и истовремено представља његов темељ, или како је рекао Жарко Видовић – он је кључ за разумевање нашег националног бића“, казао је Бабић.

У данашње време сукоба и нових тражења, књига као што је Његошев национализам може нам помоћи да на јасним научним, књижевноисторијским и историјским основама, кроз биографију и стваралаштво генија као што је био владика Раде, рехабилитујемо сопствени осећај националне припадности и у складу са тим и сами духовно и практично ојачамо, као појединци и као део своје националне заједнице.

„Баш сада је потребно и корисно сагледати Његошеву националну идеју, не због тога да бисмо побегли из ружне садашњости него, напротив, да бисмо се са њом (и са собом), суочили на ваљан начин“, стоји у књизи Његошев национализам.