Други о нама, Задругин летопис
Роман „Гроб Давидов“ Горана Шауле промовисан у Бањалуци: Трауме и сјећања ван граница времена
апр
Миланка Митрић
Бањалука – „Гроб Давидов“ назив је десете књиге бањалучког књижевника Горана Шауле, која је објављена прошле године, у издању Српске књижевне задруге и то у години обиљежавања 130. годишњице њеног постојања.
Овај роман промовисан је синоћ на књижевној трибини Удружења књижевника Републике Српске, у вијећници Банског двора Културног центра. Осим аутора своје утиске и запажања о дјелу изнијели су професор и књижевни критичар Душко Певуља, затим управник Српске књижевне задруге Душко Бабић и књижевник Берислав Благојевић, док је водитељ књижевне трибине био Милан Ракуљ.
Аутор романа Горан Шаула рекао је да је писање романа завршено 2018. године те да је главна тема о којој говори у ствари ратна и обухвата период рата деведесетих, на који су сјећања још жива. Он је појаснио да је сам избор овакве тематике данас за двоумљење, с обзиром на то да постоји много дјела и књижевника који су је обрађивали у књижевном свијету.
– Лако је склизнути у патетику. Но, како постоји много књига о ратовима, тако постоји и много ратова и то је нешто што траје – навео је Шаула.
Што се приповједачког поступка тиче, на књижевној трибини закључено је да је с једне стране роман за читаоца можда мало замршен и компликован, али да крај романа доноси сва разјашњења. Поглавља у роману писана су екавицом и ијекавицом, што аутор објашњава стицајем околности у којима су се ликови у различитим периодима налазили.
– Цијелим романом провлачи се тема посттрауматског стресног поремећаја и свега што је у вези са ратом. У овом роману покушао сам да трауму приближим на један шири начин и прикажем и ону и прије и послије рата. Траума је у суштини толико присутна у људском роду да је постала дио нас и постали смо, на нашу жалост, прилично неосјетљиви на трауме, поготово на трауме оних који су мало даље од нас. Зато се дешава да нас ратови који се дешавају око нас уопште не дирају, јер су постали уобичајени. Сам стил приповиједања односи се на екавицу и ијекавицу, да би се раздвојила времена у којима смо живјели у једном језичком окружењу, што рат измијеша и испретура те се у миру нађемо у другом контексту – објаснио је Шаула и додао да је сам временски ток измијешан те се тако у дјелу сјећања и стварност мијешају, а та структура се мијења, не би ли на што бољи начин приказала све врсте трауме.
Професор Душко Певуља у свом излагању о роману „Гроб Давидов“ осврнуо се на поједине сегменте романа и Шаулиног стваралачког поступка те тематике коју је обрађивао.
– Мени су у роману најпривлачнија та пјесничка мјеста која су разрађена прозним изразом. И кад говори прозним изразом мој утисак је да му је ближи дискурзивни него строго наративни исказ и да су понајбоља мјеста у овом роману она која представљају есејистичке медаљоне. Необичан је ово роман и за читаоца не баш лако компонован, јер овдје имате напоредо причу, роман и расправу о самој причи. То надметање траје то самог краја романа, када се он ефектно завршава – истакао је Певуља и додао да је ово дјело мозаичног карактера.
Управник Српске књижевне задруге у свом обраћању осврнуо се на поједине дијелове романа и ликове, док је писац Берислав Благојевић посебно издвојио поједине реченице, поетске слике и дијелове романа, осврћући се на асоцијативне нити са Шаулиним ранијим дјелима и есејистичке дијелове.
– Ја сам књигу читао два пута. И први пут када сам читао, морам бити искрен, неколико пута сам се враћао на почетак. Наравно, послије се то све лијепо и ефектно распетљава. Есејистички и филозофски пасажи су посебни, а оно што је мени било значајно су и разне ироније и парадокси, који су често нескривени, као питање лажи и истине, којима се Шаула бави – рекао је Благојевић.
Дијелове романа „Гроб Давидов“ читала је књижевница Јелена Глишић.
О аутору
Горан Шаула члан је Удружења књижевника Републике Српске и Удружења књижевника Србије. Објавио је седам збирки и то „Четрдесет девет дана“ (1994), „Корак око себе“ (1996), „Жар семе“ (1999), „Зрно у брашну“ (2002), „Сан лозе“ (2005), „Ход по жичи“ (2008) и „Гроб новог доба“ (2015). Осим романа „Гроб Давидов“ објавио је романе „Мраморна свадба“ (2014) и „Ново житије Стефаново“ (2018).