Беочуг

Др Владета Јанковић, професор античке књижевности, бавио се разматрањем српске прозе у изузетним тренуцима. Ти тренуци јесу његов избор и опредељење за ауторе и дела на којима може применити свој општи и посебни метод. У оптици професора Јанковића нашли су се: Лаза Костић, Стеван Сремац, Милан Кашанин, Борислав Михајловић Михиз, Борислав Пекић, Живојин Павловић Јован Христић, Љубомир Симовић. У средишту овог низа имена, њихових тема и жанрова, стоји као симетрала Драгослав Михаиловић о којем је написао целовиту монографију.