Есеји о драми

Есеји о драми представљају Јована Христића као изузетног познаваоца српске и светске драмске књижевности и једног од наших најбољих тумача драме као старог и веома утицајног књижевног жанра. Христићева књига подељена је на три дела. У првом се налазе критичка тумачења драмских текстова светских писаца, од грчких трагичара, преко Шекспировог Хамлета, до великих драмских аутора XИX и XX века – Чехова, Пирандела, Бекета. Христићеви есеји увек подразумевају теоријско-историјски приступ и аналитичко тумачење драмског текста. Феномену драме он приступа као феномену јединства текста и његовог контекста и зато се његови есеји о познатим драмским делима увек читају и као критичке анализе текста и као приче о драмском аутору, о идејама времена у којем су настале драме, о књижевноисторијском контексту. У другом делу Христићеве књиге су тумачења српских драмских писаца и њихових дела, од Траедокомедије Емануела Козачинског, преко Стеријиних и Трифковићевих комедија, Бојићевих драма, до драма савременог песника Љубомира Симовића. У трећем делу књиге, који је садржајно најразноврснији, налази се неколико текстова теоријске природе, затим већина Христићевих рецензија на позоришно извођење комада Душана Ковачевића, које заједно одштампане изгледају као целовит критички осврт на сва дела нашег најзначајнијег савременог драмског аутора. На крају књиге дат је један аутобиографски и аутопоетички Христићев текст који поседује све најбоље особине Христићеве есејистике – критичку инвентивност, ерудицију, духовитост, аналитичност, јасан стил близак говорном идиому, недвосмислене вредносне судове и закључке о значењу и значају анализираних драмских текстова у савременој књижевности.

Наслов дела: Есеји о драми