Јунаке својих прича Ранко Крстајић истражује и обликује у сценама и дијалозима својеврсне позорнице чији декор чине оронули квартови града, неугледне кафане, страћаре и ћумези, мансарде и вишезначно ’измајмљени’ собичци, као коморе за упечатљивост самоће, у којима се прво лице јунака суочава са необичним ситуацијама и питањима свести, са тајнама и открићима људске природе.