ХВАЛИСАВИ ВОЈНИК, Тит Макције Плаут
990.00 рсд
Најдужа Плаутова комедија и једна од најпопуларнијих, написана вероватно око 205. године пре н. е. Војни, љубавни и породични живот изражавају се средствима римске комедиографије, са низом карактера и маркантних фигура. Дело је последњи пут преведено на српски, у издању Српске књижевне задруге 1923. године ‒ био је то превод Веселина Чајкановића. Сада га имамо у савременом језику уз обимна објашњења и научни апарат.
Превод, предговор и напомене: Горан Видовић
Библиотека: Посебна издања
Страна: 176
Година издања: 2022.
Хвалисави војник је најдужа и најпопуларнија Плаутова комедија. Уз ово издање читалац добија и обиман стручан текст који је неопходан за њено разумевање.
Из предговора комедији Хвалисави војник
„На основу неких интерних индикација, додуше недовољно поузданих (в. ст. 209–211) али потпомогнутих релативно једноставном метричком структуром, овај комад приписује се најранијој фази Плаутовог стваралаштва, вероватно око 205. г. пре н. е.
Насловни јунак Пиргополиник заправо није обичан војник; латински термин miles превод je грчког στρατιώτης, који може означавати ма који чин човека под оружјем. Главни „негативац“ ове комедије, убрзо сазнајемо, у ствари је најамни војсковођа, командант такорећи паравојне формације плаћеника: он није војник у служби отаџбине којим се сународници поносе, већ дошљак у служби спољног наредбодавца, кога локални житељи гледају с подозрењем и не прихватају као свог.”
O новом преводу
„За разлику од Чајкановићевог, овај нови превод, поред тога што ништа не изоставља, тежи да буде и дословнији. При томе су модерни колоквијализми и уопште осавремењивање референци свесно сведени на неопходни минимум, не само стога што таква идејна и језичка решења брзо застаревају већ и што она неприметно прерастају у одраз прекомерно личних асоцијација самог преводиоца; тако се лако може десити да превод буде неоправдано смешнији од оригинала.
Такви преводи, који изворни текст узимају као полазиште за артикулацију схватања хумора примереног савременој средини којој је превод намењен, разуме се, могу имати много предности. Ово издање не претендује да тај приступ одмени, већ да укаже овдашњој публици на различите могућности доживљаја комедије из неких других времена.”
