I NA NEBU I NA ZEMLJI, Aleksandar Loma

I na nebu i na zemlji je nova knjiga vrsnog poznavaoca najstarijih mitova i legendi srpskog naroda. Aleksandar Loma, promno proučavajući naše narodno nasleđe, uspeo je da otkrije arhetipske slojeve naše kolektivne svesti kojih ni sami nismo svesni. Kako je to naznačeno i u podnaslovu ove studije, autor se je pomno izučavao korene srpske i slovenske epike. Zbog toga je ova knjiga nastavak njegove već kultne studije Prakosovo.

Ovaj kontinuitet vidljiv je već iz tema radova uključenih u nju. Loma je pisao o zagrobnim korenima junačke pesme, ali i o odnosu jezika i stiha naše epike sa praslovenskim i praindoevropskim nasleđem.

Čitaocima bi posebno mogli biti zanimljivi delovi o odnosu ratničkih obreda starih Srba i epske poezije, kao i o mitskim bićima i totemima (vukodlaci i vuci).

Konačno, iščitavanjem drevnih znanja Slovena o Podunavlju, u kontekstu epskog prostora srpske narodne poezije, autor je dao važan doprinos jednoj temi koja neretko izaziva (para)istorijske kontroverze.

Iz predgovora knjizi I na nebu i na zemlji

Ova je knjiga dakle koncipirana kao nastavak Prakosova i svojom strukturom dobrim delom odražava kompoziciju knjige iz 2002, kroz dopunjavanje, razvijanje i grananje (a ponegde nužno i korigovanje) tamo iznetih tumačenja i metodoloških postavki, tako da sam je mogao prosto nazvati „Prakosovo II“. Ipak sam se odlučio da u njenom naslovu parafraziram usmenu formulu ni na nebu ni na zemlji, poznatu pre svega iz klasične Vukove pripovetke, ali takođe karakterističnu za varijante mitološke pesme o vili koja gradi grad na oblaku.

Budući da motiv vilinskog grada u oblacima ima ikoničnu vrednost za osnovnu tezu Prakosova o interplanarnosti epske poezije uopšte a posebno srpskih junačkih pesama, naslovom sam pokušao da ga makar posredno dočaram na Zadruginim sivoplavim koricama koje, u skladu sa već sto trideset godina starom tradicijom, ne mogu na sebi nositi drugi likovni sadržaj osim – podjednako ikoničnog inicijala Z, za koji je nacrt načinio njen prvi potpredsednik Jovan Jovanović Zmaj. (…)

Osnovna tematika knjige je kulturnoistorijska, ali, naročito u drugom poglavlju, gusto protkana jezikoslovnim faktima, budući da je jezik dragoceno oruđe u rekonstruisanju kulturne (pra)istorije. Kako su njome obuhvaćeni radovi inicijalno pisani za uži krug stručnjaka, u njima pored pojedinih reči ima i dosta citata na stranim jezicima, starim i novim i u različitim grafijama (latinskoj, grčkoj, staroslovenskoj).

Nadam se da za širu čitalačku publiku, kojoj se ovo Zadrugino izdanje namenjuje, to neće biti preveliki balast, jer su te inojezične „primese“ u izvornim verzijama po pravilu ili prevedene na srpski ili parafrazirane, a ovde je to ponegde i dopunski učinjeno.

Sadržaj knjige pogledajte OVDE.

Rekli su o knjizi

– Zajednička nit koja se provlači kroz veći­nu studija, jeste kompa­rativna analiza epskih formula i frazeologije u srpskim epskim pe­smama u odnosu na stare bliskoistočne, grčke i indijske epove. Ona po­lazi od saznanja da posto­ji nepobitno jezičko pra­srodstvo indoevropskih jezika, koje se očituje i u arhaičnim formulama, kako usmene poezije, tako i sakralnih tekstova. Čak da taj poetski sloj čuva veću starinu od obične leksike. To upućuje na zaključak o mogućnosti rekonstrukcije prain­doevropskog pesničkog jezika.

Starina nekih sadržaja u srpskim epskim pesma­ma, ukazao je Radenković, otkriva se tek poređenjem sa odgovarajućim moti­vima u starim epovima. Na primeru Vukove epske pesme „Porča od Avale i Zmaj-Ognjeni Vuk” Loma je pokazao da je ona izgrađe­na po modelu koji se može prepoznati kako u „Ili­jadi” tako i u staroindij­skoj „Ramajani”. Za širi krug čitalaca posebno je zanimljiva studija o Du­navu. „Tihi Dunav” pred­stavlja formulu usmenog pesništva i ona se javlja u sve tri grupe sloven­skih jezika, što pokazuje da je reč o praslovenskoj starini. Predstavu o Du­navu Sloveni su stekli još u vremenu kada su tu reku mogli da vide iz daljine, pa je ona za njih imala mitsko značenje – kao granica ovostranog i onostranog sveta. – Akademik Ljubinnko Radenković

– Analogija, paralele koje mogu biti ne samo tipološke nego i genetske našim epskim pesmama nalazimo u jednom vrlo širokom prostoru sve do Indije, recimo, sa velikim epovima Mahabharatom i Ramajanom, ali takođe i u skandinavskoj tradiciji, u nemačkoj pesmi o Nibelunzima i sada bih mogao još dosta navoditi. Recimo iranska epika persijske Šahname, sve je to ušlo u jedan komparativni okvir ovoga istraživanja. – Akademik Aleksandar Loma