Лагум

У роману Лагум, несумњиво најпознатијем прозном остварењу српске књижевности последњих деценија XX века о распаду грађанског света пред налетом идеологије комунизма, Светлана Велмар-Јанковић за предмет своје романескне приче узима историјска и морална искушења кроз која је српска грађанска класа пролазила у току немачке окупације и у време доласка комуниста на власт по завршетку Другог светског рата. Роман прати судбину познате београдске породице и њено безуспешно опирање репресивним политичким околностима која јој је наметнула историја. Учешће у власти окупатора да би се сачували животи српских избеглица из Босне и Хрватске, и само пасиван отпор комунистичкој идеологији као узрочнику породичне трагедије, условили су изразиту моралну и психичку тензију у главним књижевним ликовима овог узбудљивог романескног остварења. Као изразити писац Београда и његовог грађанског духа и сензибилитета, Светлана Велмар-Јанковић п осебно је усмерена на прекретничке тренутке историје, у којима је судбина појединца и колектива максимално подређена идеолошком диктату времена. У Лагуму, написаном веома комуникати вним и сликовитим прозним стилом, она знатно модернизује свој реалистички поступак и обогаћује га изразитим елементима психолошког третмана драмски оствариваних наративних ситуација и низом препознатљивих момената аутобиографске природе и значења.

Наслов дела: Лагум