Сликар, историчар уметности, теоретичар и ликовни критичар Миодраг Б. Протић у другој књизи своје мемоарско-есејистичке прозе наставља да исписује своје виђење оних година свога живота у којима је био најактивнији као јавна личност, као покретач градње и први директор Музеја савремене уметности у Београду (1959-1980), као значајан сликар модерног израза, као теоретичар и сигуран тумач савремене уметности и њених идеја. Паралелно са аутобиографским слојем, Миодраг Б. Протић говори и о сусретим са значајним личностима светске културе и уметности, о посетама познатим музејима и галеријама у Европи и Америци ради уговарања изложби у Музеју савремене уметности, у који су, поред наших уметника, са својим радовима долазили и најзначајнији светски сликари, вајари и графичари. У последњем поглављу књиге аутор у тону песника меланхолије и пролазности сумира своје богато животно, теоријско и уметничко искуство о XX веку, веку “изневерених илузија“ и поремећених вредности на свим пољима друштвеног и политичког живота југословенске заједнице, и даје своју визију уметничких кретања на крају века. Стога је Нојева барка не само једно од најзначајнијих остварења савремене српске мемоарско-аутобиографске прозе него и снажна субјективна пројекција уметничких и друштвених кретања у XX веку. То једна од ретких књига из нашег времена којој ће се враћати многе будуће генерације читалаца и стваралаца уметничких вредности.
Наслов дела: Нојева барка 2