Понављање кључних животних ситуација као део колективне церемоније доказивања снаге колектива и друштва и као облик увођења појединца у обавезе и привилегије које пружа колективни чин прелаза из једног друштвеног, физичког и духовног облика постојања у други, основни је предмет Ван Генепових истраживања и закључака. Све најважније ситуације, од рођења, крштења и детињства, преко веридбе и свадбе, до смрти и погреба, појединцу омогућавају да се придружи основним облицима понашања и функционисања у друштвеној заједници, али да на тај начин истовремено потврди и свој појединачни идентитет. Арнолд ван Генеп је своја тумачења животних ритуала засновао на истраживањима у свим светским културама, посебно европској, азијској и афричкој, и при том је закључке изводио и на основу истраживања познатих светских етнолога, антрополога, лингвиста, културолога.