U knjizi Ogledalo 20. veka sabrani su reprezentativni tekstovi Dragoša Kalajića o književnosti i likovnoj umetnosti. U njima je Kalajić formulisao svoje osnovne ideje o vrednostima i dometima klasične i moderne evropske kulture, kao i razumevanje istorijske uloge srpskog naroda. Pišući o kulturi, on je postavio temelje svog nacionalnog angažmana i geopolitičkog mišljenja.
Kalajićevo promišljanje savremene civilizacije i njene kulture prethodi njegovom geopolitičkom angažmanu, ali će pažljiviji čitalac pronaći čvrstu, gotovo generičku vezu između tekstova i knjiga objavljenih pre 1991. i onih potom. Jer, Kalajić je bio mislilac procesa dugog trajanja koji je sudbinu umetnosti i književnosti, a u konačnici i srpskog naroda sagledavao kroz prizmu civilizacijskih iskušenja Zapada.
Njegova apologija Srba kao zatočnika autentične evropske tradicije, ukorenjene još u mitu o Hiperboreji, analogna je kritičkom promatranju savremene umetnosti kao dokumenta duboke dekadencije i krize savremene civilizacije. Otuda, i odbrana egzistencije Srba na ovim prostorima istovetna je odbrani najdublje i najsvetlije evropske tradicije. Na primeru vrednosti koje je prepoznao u umetnosti grupe „Mediala”, a koje je najodsudnije formulisao u čuvenom tekstu „Beogradski pogled na svet”220, vidi se i šta je Kalajić smatrao neodvojivim delom srpskog kulturnog koda, istovremeno i razlogom nasrtaja neoliberalnih sila ne samo tokom raspada SFRJ.
Drugim rečima, Kalajićeva promišljanja o kulturi, umetnosti i civilizaciji čine supstancu njegovog nacionalnog angažmana.
Sadržaj knjige Ogledalo 20. veka pogledajte OVDE.