Песма о песми

Професор теорије књижевности бави се у овим огледима аутопоетиком великих писаца – од античких времена до савремених и живих српских књижевника – како су они у свом књижевном делу изражавали свој однос према (сопственом) књижевном стварању. Почев од Хомера, Аристофана, Шекспира, Пирандела, проф. Тартаља разматра исказе српске епске поезије, Змаја, Дучића, Цесарића, Миљковића, Десанке – све до Брајковића и Капора. Највише простора посвећено је Иви Андрићу – и то су најсуптилније странице тананог и дубинског тумача „Проклете авлије”.