Poeme, druga knjiga – SADRŽAJ
Predgovor: Radivoje Mikić, Poezija i svetost sveta i života
I
- Gospode pomiluj
- Učini mi ljubav
- Slava tebi Bože
II
- Prahu oca poezije
III
- Tamo daleko
- Onamo namo
IV
- Senta
- O Valjevo mesto moje drago
- Kad dođeš u bilo koji grad
V
- Vera Pavladoljska
- Parusija za Veru Pavladoljsku
- Barka
Radivoje Mikić o poemama Matije Bećkovića
Pišući o poemama modernog klasika srpske poezije, prof. dr Radivoje Mikić istakao je razlike u odnosu na njegove prve poeme, ali i na modernu poeziju uopšte. U predgovoru za Poeme, druga knjiga, prof. dr Radivoje Mikić ističe:
„Može se reći da je Matija Bećković učinio nešto što je u velikoj meri u raskoraku sa težnjama moderne književnosti i kulture. Dok se ta književnost i kultura, od Bodlera naovamo, trudila da svet desakralizuje, Matija Bećković je odlučio da svoj pesnički glas, ovoga puta zaodeven u formu poeme, stavi u službu resakralizacije sveta i života. Da bi to u književnom smislu postalo moguće, bio je neophodan korak unazad, obnavljanje veze, onoliko koliko je to danas uopšte moguće, sa poetičkim horizontom one književne epohe u kojoj pesnik nije skrivao svoju vezu sa Bogom i u kojoj je on moga oda slavi ili vaskoliki stvoreni svet ili onaj deo sveta koji je mogao da pretvori u svoj locus amoenus, a to je romantizam.
I to je razlog što je u svojim poemama Matija Bećković i u tematskom i u morfološkom i u citatnom dijalogu sa književnošću romantizma (…) I tako se, još jednom, dogodilo nešto u samoj osnovi paradoksalno – korak napred je bio uslovljen povratkom u onaj duhovni horizont iz koga su potekli neki od najvažnijih pesničkih poduhvata, barem kad je o srpskoj književnosti reč.
Matija Bećković, Gospodi pomiluj (odlomak)