Ново Бећковићево дело, спев-похвала Његошу, представља својеврсно обраћање највећем песнику. У целинама од по седам дистиха, испевао је Матија своју Посвету праху аутора Луче и Горског вијенца, призивајући две Његошеве посвете – на почецима највећих спевова: ону Карађорђу и ону Сими Милутиновићу Сарајлији. У Матијиним замасима јединственог језика и звука налази се најдубљи слој: проницање у тајну Песника и његовог језика и ума.
Друго издање у дивот-опреми сведочи и о успеху првог издања у редовном 108. Колу СКЗ.
Аутор: Наслов дела: Праху оца поезије