Како се проза српског реализма, у прелазним периодима и у делима најбољих писаца, односила према наслеђу усменог приповедања и наслеђа народне бајке и митолошких слојева памћења – показује ова систематична монографија. У њој се више или мање познати аутори и дела (Веселиновић, Вукићевић, Глишић, Грчић-Миленко, Домановић, Шапчанин, Ранковић, Сремац) повезују са мотивима и обрасцима бајковитог из српске и европске традиције.
Наслов дела: Реалистичко и бајковито