Успење и суноврат Икара Губелкијана

Успење и суноврат Икара Губелкијана , кратки роман Борислава Пекића, писца чије је прозно дело својом тематском сложеношћу и значењском пуноћом обележило последње деценије двадесетог века у српској књижевности, једно је од његових најпривлачнијих прозних остварења. Успење и суноврат Летећег Јерменина Икара Губелкијана, главног јунака овог прозног дела, заправо је наративна алегорија, односно парабола о човековом путу кроз живот, у којем он пролази кроз парадигматичне ситуације на путу према жељеном савршенству. У пројектованој наративној аналогији књижевног лика из половине двадесетог века са митским Икаром, и Борислав Пекић је, као и многи други модерни европски писци претходног столећа, потврдио велики утицај мита на формирање и остваривање стваралачких идеја уметника новог доба, на реалну везу између прошлости и садашњости и на човеков положај и духовне потребе у једном и у другом времену. Савршенство и лепота, којима подједнако тежи човек митског колико и историјског времена, па тако и времена Другог светског рата и његових унутрашњих противуречности, које је Борислав Пекић изабрао за садржинско-семантичку основу свога романа, не може бити остварено, закључује аутор окончавајући пут свога јунака његовим неминовним суновратом, чак ни у уметничком облику, који суштински, у заједници са истинском преданошћу лепоти игре, има највише могућности да се том савршенству приближи. Тако је Пекић својим кратким романом још једном потврдио став да се драматичног историјског времена и његових захтева човек не може ослободити чак ни у савршенству уметности.

Наслов дела: Успење и суноврат Икара Губелкијана