Естетски и морални удео у књижевном делу налазе се у равнотежи, а то се може постићи само свестраним увидом у епоху. Морал Мртвих душа, Ане Карењине, Оцева и деце, Чеховљевих јунака – у књижевној уметности добија универзална и параболична значења, и прелази на ниво естетике. Теорија књижевности смењује историју књижевности, оглед о поступку прелази у оглед о лепоти. Посебну новину у овој књизи доноси нови оглед Драгана Недељковића о Достојевском.