Vesti, Kafa u SKZ
U Sali SKZ predstavljena pesnička knjiga Milovana Danojlića: „PROPLAMSAJI ili uvod u ćutanje”
maj
U četvrtak, 23. maja 2024. godine, u Svečanoj sali Srpske književne zadruge predstavljena je pesnička knjiga Milovana Danojlića PROPLAMSAJI ili uvod u ćutanje,
koju je Srpska književna zadruga prošle godine objavila u 115. Kolu.
O izboru poezije iz novijeg pevanja, od 1990. do kraja života (2022), koji je načinio sami autor, govorilli su Dragan Hamović, autor i član Upravnog odbora SKZ, i Duško Babić, upravnik Zadruge.
Stihove je čitala Biljana Đurović, glumica.
***
… Književni opus Milovana Danojlića čini čitavu malu biblioteku, u koju su smeštene knjige raznih žanrova, nastajale u rasponu od bezmalo sedam decenija – od 1957, kada je objavljena njegova prva pesnička knjiga „Urođenički psalmi“, do 2022, kada je izašla poslednja: „Ispovest na trgu“. Između ove dve vremenske i duhovno-poetičke tačke, ređale su se desetine pesničkih knjiga, među kojima su i nezaboravne knjige za decu; knjige različitih proznih žanrova – autorefleksivne fikcije, ogleda, zapisa, lirskih fragmenata na granici eseja i poetske proze; prevodi i prepevi velikih svetskih pesnika i mislilaca: Siorana, Paunda, Jejtsa, Klodela, Brodskog, Bodlera, Šekspira… Kad se sve ovo obuhvati jednim pogledom, vidimo zadivljujuću stvaralačku biografiju u kojoj je svake godine, tokom sedam decenija, u proseku, nastajala po jedna knjiga. Da bi nastao ovakav književni opus, nije bio dovoljan samo veliki dar nego i monaška posvećenost jeziku i pisanju.
Milovan Danojlić je imao i jedno i drugo…
… Danojlić je pesnik detalja i sitnica, „malih tema“, teško uhvatljivih, trenutnih pojava: zato su kod njega tako česti motivi „trenutka u nestajanju“ – proplamsaja, bleska, šušnja, fijuka, proseva, treptaja… Život je „večiti nailazak“ – nadolaženje i izmicanje, oživljavanje i zamiranje, razgorevanje koje je uvek na granici između „vatre i ništa“. Danojlić je, vođen „signalima jezika“, tananom osećajnošću i oštrovidim trezvenoumljem, učinio da „propevaju“ sitnice i banalnosti, da se ostvari ono andrićevsko geslo: „I što pogledam sve je pesma“. Sa njim je srpska poezija dobila novu dimenziju – sišla je u zakutke, kapilare, zrnca, mišje rupe, senke kraj plotova, šumove… Danojlićeva poezija ostaće uzor srpskim pesnicima koji veruju da istinu o svetu i o nama samima treba prvo tražiti u pažljivom posmatranju, u malim stvarima, u kojima je „sve zapisano“.
Danojlić je paradigma takvog dara i stvaralačkog zamaha.
Duško Babić
