За свечаним столом СКЗ представљенa књига „САМ НАСУПРОТ СЕБЕˮ Драгана Драгојловића

У четвртак, 27. маја 2021. године, у Свечаној сали Српске књижевне задруге представљена је књига песама Драгана Драгојловића „Сам насупрот себеˮ. О књизи је говорио др Душко Бабић, управник Српске књижевне задруге, док је песме казивао Алекса Радојловић, глумац.

***

Песничку збирку Сам насупрот себе Драгана Драгојловића сачињава четрдесетак песама у слободном стиху, распоређених у пет циклуса, са једном закључном, епилошком, у коју се, мотивски и значењски, сливају све остале. У овом песничком рукопису, Драгојловић се наслања на своја опробана, ранија поетичка искуства, у којима се песнички чин доживљава као особен вид самоспознаје и испитивања сопства, кроз понирања у властиту нутрину – у сећања, мисли, снове, илузије, заносе, падове… Посебност ове књиге јесте у томе што се то понирање и то суочење одигравају у позним годинама, када су са ствари и догађаја, са света и живота уопште,  уклоњене све илузије и маске, кад се наш лични живот откида од нас самих  и стаје наспрам нас и против нас. То је асоцијативни простор у који читаоца уводи наслов ове књиге. У том контексту треба разумети два средишња мотива – времена и тишине, уведена у књигу већ у првој песми, чији је наслов Рођендан.  Категорију времена песник заснива у прустовском простору  тражења смисла и светла у „мрачној рупи времена“. Сазнање до којег песник долази јесте обеспокојавајуће, али песнички продуктивно: време није никакав простор смисла, остварења, наде… – оно је просто, огољено ударање сказаљки, које у песниковој свести одзвања као удари чекића. Из ове, уводне песме исходе све друге песме и циклуси, доносећи различита варирања песникових напора да пробије „мукли отпор стварности“ и да пуко, голо протицање заустастави у језику и песмама, као највишој и јединој непорецивој стварности…

 Душко Бабић