ЖИВОТНИ И МИТСКИ ПРОСТОР КОСМЕТА: Представљена монографија о романима Петра Сарића ауторке Марије Јефтимијевић Михајловић

„ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ“, 16. април 2022.

Д. Богутовић

МОНОГРАФИЈА „Мит(о)поетика романа Петра Сарића“ др Марије Јефтимијевић Михајловић (1978), у издању Института за српску културу Приштина – Лепосавић, представљена је у Српској књижевној задрузи.

Фото Ж. Кнежевић

Уз напомену да је ауторка уврстила све три књижевне научне дисциплине – теорију књижевности, историју књижевности и књижевну критику, и то тако да се природно прожимају и допуњавају, др Јован Делић је рекао:

– Бавећи се конкретним писцем и конкретним делима ауторка је у први план истакла принцип појединачности конкретног романа као засебне вредности, не сметнувши с ума ни целину Сарићевог опуса, нити српску књижевност на Косову и Метохији, нити српски роман у целини. Романе је пратила хронолошки, од „Великог ахавског трга“ (1972) до „Митрове Америке“ (2012). У вредновању је убедљиво показала да сваки нови роман не мора бити, нити јесте, вреднији од претходног, иако сваки доноси неке нове, себи иманентне вредности. Тако су романи „Сутра стиже господар“ I и II (1979, 1981) и „Сара“ (2008), уз засад последњи роман „Клобук“ (2021), најбоље што је овај писац остварио. Ауторка високо цени роман „Петруша и Милуша“.

Делић је подсетио да је „Сара“ имала највећи успех код критичара који су овом роману дали престижну награду „Меша Селимовић“ (коју додељују „Вечерње новости“) и рекао:

– Овим романом је, сматра ауторка монографије, писац дошао до свог најлирскијег и најпоетскијег дела. Роман је својеврсна химна светлости, али светлост није једнозначна, већ је истовремено и страх од светлости и тријумф светлости. Слици и начелу светлости супротстављена је слика рата, а истина о рату је барем двострука – истина победника и истина поражених. У овом роману, ауторка ишчитава као највише естетске принципе мудрост, лепоту и хармонију. Овом књигом, у којој је поново активиран архетип мајке, Сарић је учврстио свој статус у књижевности и критици и изградио најсветлији лик у свом опусу.

Рођењем везан за Црну Гору, а животом и радом за простор Косова и Метохије, Петар Сарић (1937) је књижевни рад започео пре пола века, а и данас успешно траје.

– Од два животна и митска простора – простора родних Бањана и простора Косова и Метохије, Петар Сарић је, захваљујући снажном књижевном таленту, обликовао трећи – мит(о)поетски простор својих романа, који ће обележити не само српску књижевност стварану у другој половини прошлог и на почетку овог века, већ и свеукупну српску књижевност – рекла је ауторка монографије.

Рушио стереотипе

АКО је, по Скерлићевим речима, Григорије Божовић „проширио књижевну географију“ причама из Старе Србије и Македоније, за Петра Сарића се с правом може рећи да је „проширио“ књижевну историју, рушећи стереотипе да књижевност на „малом“ простору нужно мора бити „мала“ – навела је Марија Јефтимијевић Михајловић.

ЛИНК: https://www.novosti.rs/c/kultura/vesti/1107505/zivotni-mitski-prostor-kosmeta-predstavljena-monografija-romanima-petra-sarica-autorke-marije-jeftimijevic-mihajlovic