СЕМОЉ ЉУДИ, Миро Вуксановић

Речи у њима својим обликом и значењима непосредно су извирале из патријархалне културе, психологије, филозофије, начина мишљења и понашања обичних људи и из њиховог виђења свога окружења. Нова књига односи се управо на људе из семољског краја, донекле проширеног и новим социокултурним простором у којем су се нашли, и на њихове кључне психичке, моралне, интелектуалне и друге особине из којих су настајали и њихови надимци. Речи у Семољ људима означавају неке од наглашенијих, увеличаних или деформисаних особина које одређују суштину карактера описаних личности. Најчешће су то неке скривене особине које се открију у тренутку, у некој необичној ситуацији и догађају, или су то оне особине које сталним понављањем уз личност постају њен неотуђиви део. Наглашено хуморно, карикатурално, иронично или гротескно, понекад и апсурдно значење које имају надимци уз поједине личности, откривају не само њихова кључна спољашња и унутрашња обележја и мане него и начин мишљења и функционисања средине и колектива који им је дао такве надимке и знатан степен критичности или емотивности који се понекад исказују уз њих. Додајући повремено уз духовите надимке, записе и приче, и кратке провокативне дијалоге отворених значења, Миро Вуксановић је написао инвентивну, динамичну, сложену и живописну прозну књигу, чији се смисао подједнако налази у њеним издвојеним јединицама, у њеној мозаичној композицији и у јединству садржине и облика.