Повратак простору Међе Вука Манитога и гротескном сликању ликова и карактера, које је обликовала епоха „револуционарних тековина“, остварио је Матија у новој поеми о Вељу – мученику те епохе, кога „прште“ силници једне власти, а он зна да га чува „божанство“ те исте власти… Нови таласи језика, призори и портрети на нивоу „Судбине Крста Машанова“ и „Танкодушића“.
Наслов дела: ПОЕМАТ О ВЕЉУ