Генерална проба самоубиства, нова комедија Душана Ковачевића, несумњиво најбољег драмског писца наше савремене књижевности, написана седам година после Доктора шустера (2001), претходне драме овог аутора, завршена десет дана пре почетка овогодишњег Сајма књига у Београду, на специфичан и посредан књижевни начин, уз помоћ подтекстуалног хумористичког и сатиричног тона, уз непосредне гротескне и хиперболичне ситуације и призоре, систематски развијајући и из сцене у сцену увећавајући своју комедиографску тензију, говори о сложеном и противуречном моралу и поремећеном идентитету данашњег човека и нашег друштва оптерећених неизвесношћу и различитим изазовима егзистенцијалног тренутка у којем постоје.
Нова Ковачевићева драма, по многим елементима књижевне структуре, посебно по тематској актуелности, по сложеним односима међу профилисано изграђеним драмским ликовима, по богатим наративним елементима текста и неочекиваним драматуршким обртима у њему, превазилази садржинске и значењске оквире досадашњих позоришних дела овог аутора. Још једном потврђујући и у простору савременог Београда проналазећи драму апсурда и гротеске у којима живи данашњи човек, из којих у основи произилазе сва његова ранија позоришна дела, Ковачевић је у Генералној проби самоубиства нашу непосредну стварност видео као многоструко испреплетену игру различитих животних и књижевних жанрова – као драму у драми, трагедију у комедији, сатиру у гротески, фарсу у трагедији. Његова драма заправо је симболична трагикомедија данашњег времена, која умноженим, добровољним или наметнутим улогама које носе њени протагонисти показује до којег степена одбрамбених механизама је принуђен да се спусти човек нашег времена и простора да би опстао у трагедији апсурда и агресије чији је беспомоћни сведок. Стога се Генерална проба самоубиства, по својој сложености и семантичкој дубини, може сматрати, како и сам аутор сугерише, његовом досад најбоље написаном драмом.
Наслов дела: Генерална проба самоубиства