Горски вијенац

Као посебно, «дивот-издање», у несвакидашњем формату 11,5 х 11,5 цм, класично дело српске књижевности добило је нови облик и популарност која одговара песничкој лепоти и националној важности Његошевог спева.
Вишеструко пресудан датум у нашој култури, још од 1847. године Горски вијенац представља «српско свето писмо» – песничко-философску расправу о смислу постојања на земљи коју је «вражја сила одсвуд опколила».
Поуздан тумач Горског вијенца, Ђуза Радовић, помно је објашњавао непозната и тамна значења готово свих стихова, и сачинио речник мање познатих речи Његошевог спева.

Наслов дела: Горски вијенац