Махом су јунаци Росићеве прозе – жене, госпође у раздобљу сопствене искључености из јавног живота. Утолико је њихова психа занимљивија и тајновитија, у тој мери да представља изазов пишчевој имагинацији, тим пре што се природа његових актера увек налази на граници смрти, љубави, сна. Филмска лепота обузима читаоца ових кратких, ефектних, дубоких прича.