Овенчан највећим домаћим признањима за поезију, Томислав Маринковић слови за изузетног лиричара – песника нијанси у значењима и стилским особинама високог ранга. Уз строги избор, проф. Радивоје Микић написао је аналитичан предговор, у којем наглашава како Маринковић има потребу да у своје песме уводи иронију као средство које ће му омогућити да заснује једну нову тачку гледишта на неку од врло старих песничких тема…
Наслов дела: Изабране песме