Народ на међи

Гледајући у историјско-политичкој стварности судбину и искушења српског народа, које предодређује, између осталог и кућа насред друма, др Душко Бабић у својим есејима расправља о проблемима и феноменима народног трајања – на нивоу или боље речено на плану културе.
Књижевност је основно Бабићево поље – полазиште за есејистичко уочавање и уопштавање. Ако иучему, у књижевности се огледа израз народне душе. Ко боље од књижевног уметника закључује о човеку, животу, народу? О народу и о животу најбоље се закључује кад се расправља о језику. Бабић сматра да језик народа на међи најбоље сведочи о том народу.
Бабић разматра своје теме језика, поезије, религије и етике на примерима највећих. Најчешћи су то: Његош, Матавуљ, Кочић, Андрић, Ме а Селимовић… Из њихових искустава и ставова, примера и цитата Душко Бабић узима координате својих погледа на данашњу позицију српског народа и улогу српског интелектуалца. Критички дух ових чланака заснива се на савременој стварности, а неретко подиже глас моралности и храбрости.

Наслов дела: Народ на међи