Песма у песми

Нова песничка књига Драгомира Брајковића, једног од данас најистакнутијих аутора Српске књижевне задруге и савремене српске књижевности, потврђује све квалитете његове раније поезије и истовремено проширује, нарочито на тематском и семантичком плану, општије структуралне и изражајне могућности његовог књижевног гласа. Уносећи у књигу оне песничке теме које се односе на мотиве и последице стваралачког трагања за јединством и разлозима поетског доживљаја света и могућног утицаја поезије на непосредну стварност, Брајковић у исти мах наглашава трајну онтолошку и поетичку основу ових мотива и тиме знатно појачава рефлексивно-интелектуалну линију своје поезије. У новој књизи он полази од тема општије природе – о судбини и значењу поезије и уметности у некадашњем и у данашњем времену и активног ауторског односа према некритичкој замени ових вредности другим облицима испољавања непосредног живота – и завршава је нијансираним песничким виђењем оних појава стварности које поседују јаку унутрашњу, интимну, традицијску или религиозну димензију и говоре о пролазности и нестајању као трајној судбини човека у свету. Тиме он својом новом књигом, доживљавајући је у њеном развојном лирском луку, исписује праву исповедно-рефлексивну поему посвећену судбини уметника у данашњем и у сваком другом времену. Као песник динамичке визије света и разуђеног рукописа, он своју Песму у песми компонује од пет песничких циклуса (“Похвала старим мајсторима“, “На ветру записано“, “Етиде (Поетичке вежбе)“, “Дворац нерукотворени“, “Песма у песми“) и мотивски их повезује с три засебне песме, које могу имати и значење триптиха. На тај начин се ова изузетна и сложена песничка целина још чвршће ослања на сигурна поетичка и структурална тежишта, чији је основ у традиционалној а исход у модерној поезији и уметности.

Наслов дела: Песма у песми