Неправедно запостављен српски песник прве половине 20. века, савременик Дучићев и Ракићев, Сима Пандуровић се први пут у целини представља у плавом Колу. Његови најпознатији, песимистични тонови у овој целини допуњени су поезијом у којој доминирају мисаоност и филозофија, а љубавна тематика представља претежну вредност његове лирике. Проф. Ђорђије Вуковић приступа Пандуровићу на нов и модеран начин, откривајући танане и скривене вредности његове поезије.
Наслов дела: Песме