ВАСКРШЊИ ПОПУСТ (од 23. априла до 6. маја): 25% попуста на сва издања СКЗ! ПОСЕТИТЕ НАШУ КЊИЖАРУ, ИЛИ КУПИТЕ ОНЛАЈН!     *     УЧЛАНИТЕ СЕ У СКЗ! Добијате: 6 књига из Кола и 30% попуста на сва наша издања! Задруга је старо име за породицу!

У Сали СКЗ представљена књига Славице Гароња: СЕЛЕНА или приче из зелене кутије

У четвртак, 23. фебруара 2023. године у 11 часова у Сали СКЗ, представљена је збирка приповедака Славице Гароња: СЕЛЕНА или приче из зелене кутије, која је 2022. године објављена у библиотеци Атлас Српске књижевне задруге.

О књизи су говориле ауторка и  др Марија Јефтимијевић Михајловић, а одломке из књиге је читала глумица, Емилија Несторовић.

Нова збирка приповедака Славице Гароња СЕЛЕНА, или приче из зелене кутије, садржи у себи 13 прича, инспирисаних различитим (и не само) женским судбинама наше културне прошлости, али и савремености.

Марија Јефтимијевић Михајловић истиче да ова књига, на неки начин, представља наставак научноистраживачког рада Славице Гароња, с тим што је ауторка одлучила да тој српској историји женског страдања да и свој уметнички печат; да на уметнички начин проговори о историјским околностима које су биле немилосрдне за уметнички, пре свега књижевни таленат знаменитих жена из наше прошлости.

Вишегодишње истраживање Славице Гароња као историчара књижевности, њена ванредна обавештеност о историјским детаљима из прошлости и радознао дух, није, међутим, оно пресудно би што у њеним приповеткама прво дотакло читаоца.
Личностима, догађајима па и стварима из прошлости она прилази на један посебан, сензибилан начин, упијајући од духа тог времена оно најзначајније и зрачећи духом тог времена најсугестивније могуће.

Импресиван стил, које се овде, у највишем и најлепшем смислу речи, може назвати женским писмом, јер је у знаку високог степена поетизације, женског сензибилитета и перцепције, атмосфера прошлости, до детаља познавање личности и њиховог живота, прилика, просторног окружења, односа међу људима, све је то историјско и надисторијско до те мере обједињено у причама Славице Гароња, да се с правом поставља питање: где престаје историја, а почиње фикција?