У Свечаној сали Српске књижевне задруге организован је састанак за ограничен број новинара, због мера предвиђених за заштиту од Ковида 19, на којем је представљена књига „Груменˮ Злате Коцић. О књизи је говорио Марко Паовица, критичар, док је стихове читао глумац Алекса Радојловић.
Господин Марко Паовица је истакао: „Као поручен, један недавни аутопоетички запис Злате Коцић најнепосредније нас уводи у њену најновију песничку књигу „Грумен“: Надахнуће је – запреминско, вишедимензионално. Ту нарастајућу куглу морамо обухватити, ловити најосетљивијим мрежама. Сажимати је у тачку тако да реч, лик, дело, пулсирају, дишу, час као мехови у ковачници, час као гајде – да оживе, да се осамостале и оду, изнова да нарастају у грудима другог, читаоца.“
Своје излагање г. Паовица завршио је речима: „Два су главна интергративна чиниоца који чвршће обједињују неретко тематски разнородне поетске садржаје лирских кругова нове поетске књиге Злате Коцић потврђујући, а каткад и надилазећи, њена претходна висока песничка постигнућа. То је, у првом реду, малтене закоменорно смењивање начела ероса и танатоса, феномена стварања и разарања, како у општем и националном историјском збивању тако и у антрополошкој равни оличеној у животном ритму и судбини човекове егзистенције. Други, евидентнији чинилац интегративности песничких садржаја „Грумена“ испољава се у хиперсублимности самосвојног симболичког исказа синтетичке духовне генезе упресованог до најситнијих пора поетског ткива, чиме се понајвише Злата Коцић издваја између наших иних песника религиозног надахнућа. Данашњих, и оних чијим је трагом, чини се, давно закорачила.“