Велики писци за такозване одрасле радо су писали за децу. И у томе били велики мајстори. Рецимо Толстој, или Достојевски, или Андрић.
Наш велики песник Стеван Раичковић огледао се у писању прича и песама за децу, а највише дао у „Малим бајкама”.
„Мале бајке” су из поезије прешле у прозу – развијањем књижевне имагинације. Уместо у фантастику бајке, песникова мисао запутила се у тајну маште.
„Песник сугестивно изражава и оно што се догађа и покреће иза ствари, тако да у другом слоју Раичковићево песништво прима извесне црте надреалнога и фантазмагоричнога”, написао је о овим бајкама Слободан Ракитић.
Издање СКЗ, са сликама Љиљане Стојановић Микоњић.
Д. Л.