ПОСЛЕДЊИ СУСРЕТИ, Ђорђе Кадијевић

Оригинална цена је била: 1,600.00 рсд.Тренутна цена је: 1,300.00 рсд.

Последњи сусрети је тестаментарна књига Ђорђа Кадијевића у којој кроз описе људи који су обележили његов живот даје и слику епохе која је прошла. Међу бројним мемоарским књигама, ова је јединствена јер описује тренутке када је велики редитељ и историчар уметности последњи пут срео књижевне, филмске и уметничке величине, од Стева Жигона и Саше Петровића, преко Иве Андрића и Крлеже, па све до Тита и патријарха Павла.

Посебну драж књизи дају сећања на дане Другог светског рата, као трагичног времена које је заувек обележило његов живот.

Едиција: Посебна издања
Година издања: 2026.

А5 формат (проширени), илустрације, тврд повез, 160 страна

Додај у Листу жеља

Категорије: ИЗДАЊА 2026., НОВО У СКЗ, Посебна издања

Опис

Последњи сусрети Ђорђа Кадијевића су интимна мапа једног времена и његових незаборавних људи. Велики редитељ, историчар уметности и сведок готово читавог века присећа се када и како је последњи пут срео своје пријатеље, комшије, рођаке, глумце, сниматеље, писце, сликаре, државнике, духовнике – од Александра Петковића, Милене Дравић и Бекима Фехмијуа до Иве Андрића, Леонида Шејке, патријарха Павла, Јосипа Броза, али и сопственог, непрежаљеног оца.

Исповедна, духовита и потресна, ова књига спаја лична сећања са културном и историјском хроником Југославије и Србије. Кадијевићев глас је истовремено нежан и бескомпромисан, пун дивљења, сумње и туге пред пролазношћу, али и дубоке вере у трајање уметности. Последњи сусрети читају се као галерија живих портрета и као опомена да тек после растанка разумемо колико нам је нечије присуство значило.

Одломак из књиге Последњи сусрети – сцена Карађорђеве смрти

То је била најтежа сцена коју смо имали да урадимо. Уочи доласка на терен, на објекат где се већ скупила цела огромна екипа јер смо снимали са четири камере, још у хотелу сам приметио да је Марко јако узбуђен. Пред њим је био најтежи део улоге. Да бих га некако смирио, кажем: „Марко, ти немој у комби са глумцима, него дођи код мене у редитељски мерцедес.“ Уз пут, док смо из Плане дошли у Радовањски луг, покушавао сам да га уверим: „Марко, ти си одличан глумац, немој се бојати, одиграћеш ти то како треба.“ А он ме гледа подозриво и каже: „Знаш, није ми лако.“ Рекох: „Није ни мени.“

Нисам наслутио шта ће се десити. Када смо изашли из мерцедеса, видели смо да су људи из околних села чули да се ту, у Радовањском лугу, снима велика филмска продукција. Радознали су се скупили у толиком броју да ми заправо нисмо могли снимати: како год поставите камеру, видите гомилу људи који посматрају. Молио сам полицију из Плане да дође и да рашчисти терен.

Али шта се десило пре тога? Нешто најдирљивије и најлепше што сам доживео на снимању. Нећете веровати: људи су гледали у Марка. Неки су прилазили, узимали му руку и љубили је. Марко плаче, ја плачем, плаче цела екипа. Нисам знао да је то тако – толика љубав према Вожду у народу.