„Песник личне и националне драме”, како је нашег песника у предговору одредио Радивоје Микић, присутан је у поезији од 1968. године. Књига „Чекајући јакобинце” у 105. Колу СКЗ представља у исто време његов искорак у исказ посебне осећајности јединствене побуне и рекапитулацију лирских регистара Ранка Јововића. Класик међу српским песницима у Црној Гори написао је књигу-поенту. „Прихватајући да буде у непријатељском односу према једном поретку и његовој идеологији, лирски субјект у Јововићевој песми, не клонећи се ни полемичке жестине”, по речима проф. Микића, гласно исказује своју љубав и свој гнев.
Наслов дела: Чекајући јакобинце