КРАТКА ИСТОРИЈА АНТИЧКОГ СВЕТА, Жарко Петковић
Оригинална цена је била: 1,590.00 рсд.1,193.00 рсдТренутна цена је: 1,193.00 рсд.
Од Праисторије, преко Цивилизација Старог Истока, с тежиштем на Античкој Грчкој, Хеленизму, Риму и Римском свету, па све до античке прошлости народа и земаља између Јадрана и Дунава ‒ тече као прича, поуздани научни, готово школски преглед античког света: царстава, култура, религија ратова ‒ успона и пропасти… Све то пером професора Београдског универзитета из чије сваке реченице зрачи зрелост класичног и модерног знања у исти мах.
Библиотека: 114. Коло СКЗ
Страна: 244
Година издања: 2022.
Кратка историја античког света замишљена је као увод у античку повест, преглед најважнијих догађаја, мисли и достигнућа из те далеке, али корените епохе. „Настајала је током неколико година; првобитна намера била ми је да напишем гимназијски уџбеник, за посебна одељења оних ђака који се посебно интересују за историју. Временом и стицајем околности текст је добио нешто шире оквире. У облику који је данас пред читаоцима, ова књига намењена је свима онима чија се радозналост протеже на далеку прошлост.
У тексту који je пред вама, античка историја је подељена на епохе, извршена је периодизација, како се често каже, на један од уобичајених начина, који, као ни други, не може бити беспрекоран и лишен извесних противречности. Важност периодизације је ограничена: она постоји да помогне у оријентацији у времену и епохама, а не да учини да се створи утисак о постојању оштрих резова између историјских епоха. Као крај античке историје у овој прилици узима се средина VI века. У корист такве периодизације могу се изнети одређени аргументи, као што би се неки разлози могли изнети у корист схватања да се античка прошлост заправо завршава у првој половини VII века.”
Област између Јадрана и Дунава у античко време (из књиге)
„Област између Дунава и Јадрана почетком принципата постала је део римске државе из стратешких разлога. Одбрана Италије и Царства уопште била је много ефикаснија на Дунаву, природној граници, него било где другде. На Дунаву, у Виминацијуму (крајем I века), Сингидунуму (од почетка II века после Христа) биле су стациониране две легије и ту су остале све до IV века.
Дакле, Рим је освајао нове територије, покоравао племена, стварао провинције како би заправо обезбедио ефикаснију одбрану. То није био случај само на овом простору, између Дунава и Јадрана, већ и другде, нпр. у области између Рајне и Дунава, тзв. Декуматским пољима, која су припојена Царству у време Флавијеваца. (…)
На јадранској обали постојали су значајни градови још пре римских освајања (Фарос, Црна Коркира, Нарона, Јадер, Салона, Епидамно), од којих су се неки развијали током римске власти. У те градове, као и оне у унутрашњости, нарочито уз Дунав (Виминацијум, Скупи, Наисус, Улпијана, Сингидунум, Сисција, Ремесијана, Сирмијум) насељавали су се Италици, али и становници из источних делова Царства.
Постепено, како је време одмицало, Рим је продирао и у унутрашњост области између Јадрана и Дунава. Томе је нарочито допринео развој рударства, основне привредне гране те области.
Рудници у данашњој Босни и Србији представљали су најзначајнији извор многих метала (особито гвожђа и сребра) у читавом Царству: посебно су били значајни рудници у сливовима Дрине, Јапре, Сане, Врбаса и Босне, као и на планинама Копаоник, Космај и Рудник. И у околини рудника ницала су градска насеља: Улпијана, Домавија, Муниципијум Дарданорум.”
САДРЖАЈ књиге КРатка историја античког света погледајте ОВДЕ
