KRATKA ISTORIJA ANTIČKOG SVETA, Žarko Petković

Kratka istorija antičkog sveta zamišljena je kao uvod u antičku povest, pregled najvažnijih događaja, misli i dostignuća iz te daleke, ali korenite epohe. „Nastajala je tokom nekoliko godina; prvobitna namera bila mi je da napišem gimnazijski udžbenik, za posebna odeljenja onih đaka koji se posebno interesuju za istoriju. Vremenom i sticajem okolnosti tekst je dobio nešto šire okvire. U obliku koji je danas pred čitaocima, ova knjiga namenjena je svima onima čija se radoznalost proteže na daleku prošlost.

U tekstu koji je pred vama, antička istorija je podeljena na epohe, izvršena je periodizacija, kako se često kaže, na jedan od uobičajenih načina, koji, kao ni drugi, ne može biti besprekoran i lišen izvesnih protivrečnosti. Važnost periodizacije je ograničena: ona postoji da pomogne u orijentaciji u vremenu i epohama, a ne da učini da se stvori utisak o postojanju oštrih rezova između istorijskih epoha. Kao kraj antičke istorije u ovoj prilici uzima se sredina VI veka. U korist takve periodizacije mogu se izneti određeni argumenti, kao što bi se neki razlozi mogli izneti u korist shvatanja da se antička prošlost zapravo završava u prvoj polovini VII veka.”

Oblast između Jadrana i Dunava u antičko vreme (iz knjige)

„Oblast između Dunava i Jadrana početkom principata postala je deo rimske države iz strateških razloga. Odbrana Italije i Carstva uopšte bila je mnogo efikasnija na Dunavu, prirodnoj granici, nego bilo gde drugde. Na Dunavu, u Viminacijumu (krajem I veka), Singidunumu (od početka II veka posle Hrista) bile su stacionirane dve legije i tu su ostale sve do IV veka.

Dakle, Rim je osvajao nove teritorije, pokoravao plemena, stvarao provincije kako bi zapravo obezbedio efikasniju odbranu. To nije bio slučaj samo na ovom prostoru, između Dunava i Jadrana, već i drugde, npr. u oblasti između Rajne i Dunava, tzv. Dekumatskim poljima, koja su pripojena Carstvu u vreme Flavijevaca. (…)

Na jadranskoj obali postojali su značajni gradovi još pre rimskih osvajanja (Faros, Crna Korkira, Narona, Jader, Salona, Epidamno), od kojih su se neki razvijali tokom rimske vlasti. U te gradove, kao i one u unutrašnjosti, naročito uz Dunav (Viminacijum, Skupi, Naisus, Ulpijana, Singidunum, Siscija, Remesijana, Sirmijum) naseljavali su se Italici, ali i stanovnici iz istočnih delova Carstva.

Postepeno, kako je vreme odmicalo, Rim je prodirao i u unutrašnjost oblasti između Jadrana i Dunava. Tome je naročito doprineo razvoj rudarstva, osnovne privredne grane te oblasti.

Rudnici u današnjoj Bosni i Srbiji predstavljali su najznačajniji izvor mnogih metala (osobito gvožđa i srebra) u čitavom Carstvu: posebno su bili značajni rudnici u slivovima Drine, Japre, Sane, Vrbasa i Bosne, kao i na planinama Kopaonik, Kosmaj i Rudnik. I u okolini rudnika nicala su gradska naselja: Ulpijana, Domavija, Municipijum Dardanorum.”

SADRŽAJ knjige KRatka istorija antičkog sveta pogledajte OVDE