O PITANJIMA KARAKTERA I MORALNOG IZBORA, Epiktet

Od vremena ranih hrišćana, pa do 20. veka, Epiktet je bio jedan od najuticajnijih stoika. Knjiga O pitanjima karaktera i moralnog izbora donose njegove ključne, a neobjavljene tekstove na srpskom jeziku.

Danas, na početku 21. veka, interesovanje za Epikteta više nije samo akademsko ili filozofsko. Nakon brojnih ratova, kriza i potresa, potraga za mudrošću koja vodi kroz život širi se i van okvira akademije. „Epiktet to i zaslužuje jer čak i kad odbacimo sve ono što je u njega zastarelo, što pripada jednom drugom vremenu i prostoru, ostaje u njegovim Predavanjima obilje misli, saveta i dubokih ubeđenja koje i danas svako može da razume i da bar pokuša da primeni u sopstvenom životu.”

Iz predgovora knjizi O pitanjima karaktera i moralnog izbora

„Epiktet nije uvek lak za čitanje i razumevanje. On sledi svoje asocijacije, menja slike, prelazi s jedne ideje na drugu, često bez ikakvog upozorenja. Naslovi pojedinih predavanja daju vrlo malo uvida u sadržaj teksta ili nauk koji odatle treba izvući. Po nekad celo predavanje može delovati kao ponavljanje već poznatih ideja, ali istovremeno i sadržavati nešto potpuno originalno i vredno pažnje.

Zato Epikteta treba čitati ekstenzivno, ali u manjim dozama, bez nekog određenog reda, dok se ne uđe u njegov stil i ne počnu primećivati osnovni motivi i ključne ideje.”

Odabrane Epiktetove misli

Jednom čoveku jedno izgleda razumno ili nerazumno, a drugom drugo, baš kao i šta je dobro a šta zlo, šta korisno a šta nekorisno. Zato nam je ponajviše i potrebno obrazovanje, da bismo naučili kako da primenjujemo opšti pojam razumnog i nerazumnog na pojedinačne slučajeve, a u skladu sa prirodom.

(…)

Ako bi neko bio u stanju da kako valja i u potpunosti shvati i prihvati učenje da smo mi svi u krajnjoj liniji potekli od Boga, i da je Bog otac i ljudi i bogova, mislim da taj nikad ne bi za sebe pomislio da je niko i ništa, takoreći repa bez korena.

(…)

Strašljiv čovek ti je baš to i ništa više – mrtvo telo i nešto malo krvi; da je nešto više, i sam bi shvatio da niko nije zbog drugoga nesrećan.

(…)

U teškoćama se vidi kakav je ko čovek. Zato, kad iskrsne neka teškoća, ti se seti da ti je to Bog – kao tvoj trener – odredio da se boriš sa grubim i snažnim protivnikom. A zbog čega – pita se neki. Pa, zato da postaneš olimpijski pobednik, a to ne biva bez mnogo znoja i napora.

(…)

Zato što smo oprezni u pogledu onog što je istinski loše, ispašćemo hrabri u svemu ostalom.